Enciclopedia Banatului

Български English Français Deutsch Magyar Română Српски 

Partner

Projekat Rastko

Zoran Slavić - Banat je kao priča koja često liči na bajku

Verzija gotova za štampanje
Banat je i kao pojam, oduvek i danas, geografski, istorijski, ali nadasve antropološki, naslonjen na priču koja se ne retko otvara kao bajka. Na sva njena značenja između stvarnog i mogućeg. Nastanjen u dubokoj davnini, u jednom periodu nalik Misiru i sličan progresivnom delu sveta, ako ga uporedimo sa Amerikom u tom periodu - niko sem istoričara neće verovati da je tako nešto moguće, posle procvata u 18. veku, potonuo je u sivilo, koje je ipak naš prevaziđeni socijalizam prekinuo neočekivanim agro-industrijkim razvojem. Na nekih tridestak godina, da bi konačno postao – ostrvo. Figurativno, saobraćajno i infrastrukturno! Iz sfere savremene i razvojne istorije prešao je u geografiju. Zato meni ovaj današnji Banat liči danas na ostrvo do koga se kako-tako stiže. Ali kroz koje se veoma teško prolazi. Bez obzira što na njegovim granicama, sa dve strane, počinje zvanična Evropska unija. Pa su zato njegove lepote i tajne pomalo nalik onim iz priče koja je i bajka. I počinju sa ‘’Bio jednom…’’. Više se naslućuju ispod godina i epoha koje ih pokrivaju. Ima u ovom opisu dosta preterivanja, ali nažalost, i kada se ona odbace, ova populaciono najevropskija regija u Srbiji je u neshvatljivom zaostatku za modernim vremenima. Onima koji nisu samo industrijska i marketinška.
Zato je i ovaj skup fragmenata iz stvarne i moguće tradicionalne prošlosti, ona koja opstaje dok traje mir, između ratova, buna, posle mirenja, usmeren ka reafirmaciji lepote različitosti. Knjiga je istovremeno namenjena Banaćanima, da se podsete ko su i šta su bili. I kako su povremeno izgledali zemlja, voda, vazduh i ljudi koji su živeli u ovom delu Panonije. Sela i gradovi, takođe. Više ljudi. Zatečeni, došli, svih vera i nacija. I to svi. Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci, Romi, Bosanci, Hercegovci, Ličani, Makedonci, Nemci, Jevreji. Svi oni. Ova priča o Banatu ide tragom življena, preživljavanja, stvaranja, narodne veštine, duhovnosti i duhovitosti, snalaženja i pevanja, običaja i mitova, humora i gurmanluka, velike izmešanosti naroda i istorije. Takav Banat želeli smo da osmotrimo iz dasnašnje optike.
 
Istovremeno, trudili smo se da izbegnemo ono što antropolog Ivan Čolović naziva ‘’Etnomanijom’’, odnosno da se prenaglašavanjem amal­gama tla i kultu­re, koji je u Evropi krajem XIX i dobrim delom XX veka bio, a ponegde i ostao, važan element ideologije nacionalističkih pokreta. Nastojali smo da se jedna moderna ideja unutar priče o svetskom globalizmu ne pretvori u svoju negaciju. Dakle, ova knjiga o tradicionalnom životu Banata, sa akcentovanjem Srednjeg Banata, gde i nastaje ovaj zapis, već samom širinom narodnosnog obuhvata, afirmiše zapravo toleranciju, prožimanje životnih običaja i oblika, kulture i svakodnevnog života, nikako ne može biti isključiva niti svađalačka. Dakle, ono što se istražuje u banatskim selima nije nikakva bukvalna i banalizovana etnografska ili arheološka rekonstrukcija stvarnog života tog maginarnog i univerzalnog banatskog sela, koje nikada i nije postojalo u jednini jer je sam pojam ruralnog Banata sastavljen od desetina etnoloških varijacija. U ovoj se knjizi zapravo pokušava obnavljanje duha jedne skladne multinacionalne etno-eko zajednice. Kao što i oživljavanje tradicije u muzici, zanatskim artefaktima, izvornom plesu sveta ne teži bukvalnoj rekonstrukciji seoskog folklora, nego samo etno zvuka, šare, boje koje u tom folkloru prebivaju i koji se od njega može odvojiti. Da bi postali delovi moderne umetnosti, zabave odnosno turističke ponude koja na najbolji način može da osmisli novo trajanje vrednosti tradicionalnog života. Koji je sada egzotičan, ekološki, avanturistički, pedagoški, metaforičan. U senci pretećeg civilizacijskog globalizma, koji poništava razlike koje, ipak, svet čine bogatijim. Sastavljači knjige o etnologiji Banata jednostavno žele da suoče tradiciju sa savremenim i izmenjenim životom. Da je povezu, integrišu i time ukusu današnjeg sveta dodaju dubinu i obnovljivost.
Banat je iznedrio velike ljude, Dositeja. Crnjanskog, Đuru Jakšića, Steriju, Uroša Predića, Paju Jovanovića, Pupina. Ali su i ukupan duhovni život i materijalna kultura nastala od Fruške do Vršačkog brega, između Tise, Tamiša, Moriša i Karaša, svoju bazu, azbuku, svoje sveto pismo i dom imali u narodima koji su ovde stanovali, stvarali, bavili se zenljoradnjom, slavili, proizvo dili, smejali se i tugovali, svirali, igrali, hranili se i zabavljali, unutar kolektivnog načina mišljenja i življenja. U selu, varošici i gradovima. Knjiga ‘’Banat je kao priča’’ hoće da otvori vrata, da pogleda, ne u prošlost nego u dušu, maštu i veštinu ovih naroda koji su živeli, žive i živeće u ovim krajevima. Da bude potsetnik trajanja. Da svima omogući da razumeju šta se krije iz fraze o toleranciji, multinacionalnosti i multikonfesionalnosti.
Banat kao integrišuća činjenica, zahvaljući svojim istorijskim, populacionim, kulturo loškim vezama sa prostorima i državama Srednje Evrope, još iz vremena Mitteleuropische Regie rungs-Organisationen, mnogih umetničko-naučnih studijskih veza, pa sve do sadašnjih inter aktivnih svakodnevnih socijalnih i svih ostali veza sa Mađarskom, Rumunijom, Slovačkom pa i Nemačkom, predstavlja logičnu i relevantnu polaznu tačku svakolikih političkih, ekonomskih, a posebno kulturnih uključivanja u svakodnevnicu Evrope. Ako ništa drugo onda zato što ti delovi njegove geografsko-istorijske celine postoje i u susednim zemljama. I današnji ljudi koji ih povezuju etnički, civilizacijski i antropološki.
Ovu smo knjigu nazvali Banat je kao priča jer svako je pripovedanje deo optimizma u mentalnoj fizionomiji ovdašnjih ljudi koje im pomaže da opstanu i iskorače u buduće vreme. Pozivanje na bajku, što deluje malo mitski i sudbinski, takođe nije slučajan dodatak opštoj temi ove Banatike, jer opšti, arhetipski obrasci koji su skriveni u davnini ovog predela, ikoničnošću svojih značenja i kodiranim šifarnikom reka, crnice, peska i neba univerzalni su meta-jezik svih naroda koji obitavaju na ovoj ravnoj ploči koja zauvek postoji u Vojvodini i Srbiji. U Srednjoj Evropi.

Copyright © 2006-2017 Projekat Rastko Rumunija. Sva prava zadržana.

ПРОМЕЊИВА СЛИКА
Печат варошице Мокрин око 1910. године
Ко је на порталу?
Тренутно су на вези 0 корисника и 0 гостију.
Правило: ПОШТОВАЊЕ

 

Пријављивање
Статистика
Српски
  • 236 слика
  • 272 чланака
Анкета
Da li vam se sviđa sajt Banaterra?: