Лексикон садржи скоро сва имена Срба – књижевника, публициста, преводилаца, лингвиста и других посленика писане речи који су објавили од 1949. па до сада најмање једну самосталну књигу (види Личности). Нема у њему имена оних посленика који нису желели да ту буду укључени, као и оних које смо, ненамерно, сасвим случајно, превидели.
Код књижевника познатих нашим читаоцима псеудонимом, одмах после псеудонима дато је, у загради, њихово право име и презиме.
После сваког имена или псеудонима назначено је основно занимање, а потом професија “стечена” у домену или књи­жев­ном жанру у којем се посленик афирмисао.
Реч “коаутор” користила се само у случају када су књигу написала два или највише три аутора, а нема појашњења ко је шта написао. Ако је збирка или књига заједничко дело, онда је то у загради, а цифра изнад заграде “шаље” нас на део који је аутор урадио.
За лексиконе, речнике, антологије, зборнике и изборе коришћен је у тексту само наслов, а сви други подаци налазе се у “поглављу” Скраћенице.
У Избору из литературе уз наслов књиге је увек име или псеудоним аутора, а уз наслов чланка, студије и осврта – име или псеудоним онако како је аутор дотичан рад и потписао. Треба, међутим, нагласити да смо настојали да што више “написа” цитирамо, иако је то, практично, неизводљиво, пошто постоје, свакако, одношења на дела наших писаца о којима... и они нису... обавештени.
Од више објављених осврта на једну те исту књигу, изабран је само један. Ако постоји и осврт објављен у иностранству, онда је и он укључен.
Звездица изнад антологије У плавом кругу звезда означава њено друго, допуњено издање.

Одредницу о Живку Милину написао је И. Мунћан.
Број наведених критичких извода је, донекле, пропорцио­налан са бројем ауторових књига и њиховом оценом у литерарној критици.
Уз име сваког посленика писане речи стоји и његова слика. Нема те слике код оних од којих је нисмо успели добити, као и код оних који то нису желели.