Рођен је 19. августа 1940. године у Кетфељу (тимишка жупанија). Прва че­тири разреда основне школе је похађао у Кетфељу (1947-1951), а следеће разреде у бараганској Фундати (1951-1954), гимназију у Великом Семиклушу (1963-1967). Ос­нов­на му је професија књи­го­во­ђа. Радио је као библиоте­кар у бањи Калача (1965); књиговођа у Машинској твор­ници у Темишвару (1966-1968) и у Потрошачкој коопе­ративи у Варјашу (1968-1972), потом као главни снабдевач у Потрошачкој кооперативи у Великом Семиклушу (1973-1976) и главни књиговођа у Потрошачкој кооперативи у Варјашу (1997-2000). Био је депортирац у Барагану (1951-1955). Пише песме. Прву песму Ода земљи објавио му је лист “Правда” 20. августа 1967. године. Сарађује у лис­то­вима и часописима “Наша реч” (“Правда”, “Банатске но­вине”), “Књижевни живот” и “Orizont”. Члан је Савеза писаца Румуније и Удружења књижевника Србије. Пише на српском и на румунском језику. Заступљен је у анто­ло­гијама и изборима: Spirala de aur, Трајање, Из књижевности Срба у Румунији, У плавом кругу звезда, Вукови ластари `90, Из српске поратне књи­жев­ности у Румунији, Наша поезија у дијаспори, Бицикл Милоша Црњанског, Песме са границе, Словар о одшелнику, Језик рода мог, Porumbelul de argilă, и Косово српска света земља. Објављен је у Руму­нији, Србији и Мађарској. Превођен је на румунски језик и на језицима мањина у Румунији. О њему су писали: Живко Милин, Чедомир Ми­ле­новић, Славомир Гвозде­но­вић, Војислава Стојановић, Иво Мунћан, Љубинка Пери­нац, Лучијан Алексиу, Еуџен Дорческу и др. Добитник је књижевне награде часописа “Књижевни живот” (фонд Вла­димир Чоков) за збирку песама Завет поднебља (1987). Један је од оснивача српског књижевног кружока “Крила” у Кетфељу. В.Б. је укључен у лексикон Срби у свету – ко је ко 1996/99 и у речник Scriitori şi lingvişti timişoreni. Од 2000. године је у мировини. Живи у Кетфељу.
БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА
- Кад пуцају пупољци. Песме, Букурешт, Критерион, 1975, 62 стр.
- Звездане плиме. Песме, Бу­курешт, Критерион, 1979, 90 стр.
- Свечане ризнице. Песме, Бу­курешт, Критерион, 1983, 103 стр.
- Nemuririle ierbii (Бесмрт­но­сти траве), Timişoara, Facla 1984, 40 стр.
- Завет поднебља. Песме, Бу­курешт, Критерион, 1987, 96 стр.
- Непомирени простори сна. Песме, Букурешт, Крите­рион, 1988, 107 стр.
- Захођење. Изабране и нове песме, Темишвар, ССР, 2001, 139 стр.
ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ
- Atlantida (Атлантида). Пое­ме. Превод на румунски Кармен Блага и Лучијан Алексиу. Антологија и кри­тички апарат Кармен Блага, Тimişoara, Hestia, 1992, 80 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Књиге:
- Живко Милин, Критички огле­ди.
- Слободан Вуксановић, По­е­тика завичајног.
Листови и часописи:
- Иво Мунћан, Један првенац, БН, XXXII (1975), бр. 3349, стр. 4.
- Ч. Миленовић, В. Барзин: Зве­здане плиме, БН, XXXVI (1979), бр. 3563, стр. 4.
- Чедомир Миленовић, Влада Барзин: Свечане ризнице, БН, XLI (1984), бр. 3800. Прилог, стр. 4.
- Eugen Dorcescu, Între imagine şi poezie, Orizont, XXXV (1984), бр. 36 (856), стр. 7.
- Д. Мирјанић, Бесмртности траве, КЖ, XXIX (1985), бр. 3, стр. 96.
- Ђока Мирјанић, Реч-две о пес­мама Владе Барзина, КЖ, XXXI (1987), бр. 3 (71), стр. 115-116.
- С. Гвозденовић, Слово о пес­нику, КЖ, XXXIII (1989), бр. 1 (77), стр. 52.
- Миомир Тодоров, Простори, КЖ, XXXIV (1990), бр. 4 (84), стр. 61.
- Иво Мунћан, Песник Влада Барзин на 60. году спирале, НР, XI (2000), бр. 549-550, стр. 2.
- Драга Мирјанић, Сетне ари­је распеване душе, КЖ, XLVI (2002), бр. 1 (125), стр. 13.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
“Ни за кога неће бити ве­лико изненађење ако се каже да је Барзин знатно напре­до­вао у стварању савремене модерне поезије. Заиста пред нама није више млади, неси­гурни почетник, већ песник са стеченим искуством, скроман и дубоко осећајан, чије ства­ралаштво све више привлачи пажњу читалаца. Песме су му знатно богатије у идејама, порука им је, углавном, јасна и директна, песнички изрази су савремени, стил је модеран и оригиналан. Слике су му чисте и јасне а порука свежа и утицајна, поготово у “зе­маљским” песмама које су читаоцу блиске, разумљиве. Скоро да тога нема када пес­никова машта у плавим небе­сима рађа зраке светлости па их шаље космичком брзином кроз буру, маглу и невреме”.
Живко Милин – 1984.
“Песма је икона, често хладна, непокретна, али увек простор у који се бежи када му сви окрену леђа. Простор песме Владе Барзина је под­јед­нако у бити и небити жи­вота. Песми се враћамо рас­по­јасани од сна и дотучени страшном стварношћу. Са њом живимо, без ње не мо­же­мо. Ако песме нема, има туге, а она, туга (често и песими­зам) доводи нас у ста­ње пот­пуне одсутности и у оквире по­имања живота као немо­гућ­ности да се буде срећан”.
Миомир Тодоров – 1990.
“Као што је личност самог песника веома сложена, не­пред­видљива и контроверзна, тако је и његова поезија пуна изненађења и неочекиваних решења. За њу слободно можемо да кажемо да је уздах душе заокупљене свим оним што је окружује и што живот значи.
Барзинови стихови звонки, сетни, пуни мисаоних заго­нетки, нежне, скоро девојачке осећајности и свежих изражај­них арија, најчешће у молс­ким полутоновима, са нагла­шеним аријама сете и резиг­на­ције, слободно крстаре све­миром спознаје црпући у њему своје садржаје”.
Драга Мирјанић – 2002.