Урош Предић је рођен 7. децембр? 1857. у Оловату. Основну школу је завршио у родном месту а гимназију у Панчеву. Године 1876. одлази на академију у Беч гдеПредића сматрају најбољим студентом Бечке академије. Године 1879. добио је Гунделову награду на коју је конкурисао сликом ”Надурена девојчица“. Уметничку академију у Бечу завршава 1880. године у класи професора Грипенкерла.
Године 1880. Предић је на кратко време напустио Беч, како би посетио оца који је убрзо затим умро.Враћа се у Беч и већ га следеће године напушта због смрти брата Светозара. Жели да остане у Орловату поред мајке, али на позив професора Грипенкерла 1882. године поново одлази у Беч. Колико је поверење овог професора уживао говори податак да га је он 1883. године позван за свог асистента на Академији.
Године.1885.Предић напушта Беч и долази у Орловат где слика композиције из сеоског живота,мотиве из Орловата и његове околине.
Године 1886. Предић долази у Београд и ту остаје три године. Мотиве забележене у Орловату обрађивао је даље у Београду. Нова средина је повољно утицала на уметника. У току тог времена насликао је своје најбоље радове: ”Весела браћа, жалосна им мајка”, ”Сироче на мајчином гробу” и друге. Једна одњегових најпознатијих слика је и “Косовка девојка”. Од 1890-1893 године борави у Новом Саду и Старом Бечеју. Од 1894-1909 живи у Орловату а од 1909.године до своје смрти у Београду. У свом сликарском опусу највише је неговао иконографију и портрете. Урадиоје чувене портрете: Јована Цвијића, Слободана Јовановића, Ђорђа Вајферта и др.
Први пут излагао 1888. - самостална изложба у Београду.Поред бројних самосталних религијских композиција и икона насликао је и следеће иконостасе: У цркви у Орловату, Перлезу, Цељу, Руми. У цркви Светог Саве у Либертвилу у САД и др.Урош Предић је осликао прелепи иконостас бечејске православне цркве и иконостас у капели бечејског велепоседника Богдана Дунђерског.
Од жанр сцена, позната дела су Весела браћа и Сироче (на мајчином гробу), затим историјска дела су Босанско-херцеговачки бегунци и На Студенцу. Једна од најпознатијих његових слика је Косовка девојка. Урадио је чувене портрете председника Академије: Симе Лозанића, Стојана Новаковића (1920.), Јована Жујовића (1921.), Јована Цвијића (1923.), Ђорђе Вајферт (1927.) Слободана Јовановића (1930.), Богдана Гавриловића (1935.) и Александра Белића (1940.). Затим портрети Михаила Петровића (1943.), Ксеније Атанасијевић (1917.), Бране Петронијевића (1911.) итд.
Предић је био један од оснивача друштва српских уметника „Лада“ 1904.године. Био је непрекидан члан овог друштва, као и његов дугогодишњи председник. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 1909. године а 1910. године за редовног члана. Био је и један од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду 1919. године и његов први председник.
Међу Предићеве последње радове спада Аутопортрет сликан 1949. године. Насликао је пре овога још један 1916. године. И свој лик са осталим члановима породице на славској икони Светог Николе.
Умро је у Беогрaду 11. фебруара 1953 године у својој 96. години као најстарији српски сликар. Сахрањен је у Орловату испунивши обећање дато својим мештанима.
Преузето са: http://www.orlovat.org.rs/
