Рођен је 25. септембра 1939. године у Семартону (тимишка жупа­ни­ја). Основну школу је по­хађао у Српском Семар­тону (1946-1953) а гимназију у Средњој школи бр. 8 са срп­ским на­ставним језиком у Темишвару (1953-1956). На­ста­вио је обра­зо­ва­ње на Пе­дагошком инсти­туту “Максим Горки” у Бу­ку­реш­ту, где је завршио само две године (1956-1958). Годи­не 1958. био је искључен са фа­­кул­тета због “антипар­ти­јског, антидржав­ног става”. Исте године је ухапшен и осу­ђен на шест година поправног зат­вора, де­сет година ли­ша­ва­ња грађан­ских права и кон­фис­ко­вање имовине. Издржао је каз­ну до 1962. године, када је пуштен на слободу, услед по­мило­ва­ња. После затвора је радио као професор-заменик у оп­штим школама у Парцу и Малом Бечкереку (1963). За­тим је одлучио да се запосли у Машинском предузећу у Темишвару, где је радио на почетку као неквалификовани радник (1963-1964), а кад је завршио течај за бравара, про­мовисан је за машин-бра­вара (1964-1971). У међувре­ме­ну је дипломирао на Ма­шин­ском факултету темиш­варског Политехничког инс­ти­тута. Потом је наставио да ради као машински инжењер у наведеном предузећу (1971-1990). Још као ученик, је по­чео писати песме. Прву песму му је објавио темишварски “Културни упутник” 1950. године. Много касније, тек негде осамдесетих година, он је прешао на прозу. Пише на српском а преводи са румун­ског на српски и обратно. Његови су књижевни радови објављени и у Србији и Ма­ђарској. Својим моногра­фи­јама он је знатно допринео познавању српског наслеђа у румунском делу Баната и Поморишју. Саставио је и приредио већи број издања за које је написао предговоре и поговоре. С.Б. је почасни члан Удружења књижевника Ср­бије, члан-сарадник Мати­це српске и члан и перовођа Српског књижевног кружока “Доситеј Обрадовић” у Се­мар­тону. У току последње две деценије минулог века биле су му додељене следеће награде: награда за деби Савеза пи­саца Румуније (1983), награда критике Темишварског удру­жења књижевника (1993), ау­торска награда “Лаза Кос­тић” (1996) и награда “Гуш­чије перо” (1998), последње две у Новом Саду. О његовим књигама су писали Војислава Стојановић, Миљурко Вука­ди­новић, Борислав Крстић Ве­ли­миров, Чедомир Миле­но­вић, Миомир Тодоров и др. Сарађивао је и сарађује у листовима “Наша реч” (“Прав­да”, “Банатске новине”), “На­ше горе лист”, “Књижевне новине”, “Летопис Матице српске”, “Православље” и у часописима “Билтен Српског православног викаријата у Темишвару”, “Гласник. Црк­вени часопис”, “Каленић”, “Књижевни живот” (“Нови жи­вот”), “Културни упут­ник”, “Romanoslavica” и “Те­мишварски зборник”. С.Б. је својим радовима присутан у следећим антологијама, збор­ницима и изборима: Трајање, Из књижевности Срба у Ру­му­нији, Јабуке с врха, Из српске поратне књижевности у Ру­му­нији, Нашој преблагој Десан­ки, Сеоске и салашарске црк­ве у Војводини, Сеоске цркве и гробља у Војводини и Приче из туђине. Живи у Те­миш­ва­ру.
БИБЛИОГРАФИЈА
ПРОЗА
- Оно што се памти, Буку­решт, Критерион, 1983, 213 стр.
МОНОГРАФИЈЕ И ГОДИШЊИЦЕ
- По Семартону кроз простор и време, Букурешт, Крите­рион, 1982, 335 стр.
- Кад Мориш потече кроз пе­ро, (коаутор), Букурешт, Кри­терион, 1991, 323 стр + прилози.
- Годишњица Српског Семар­тона, Београд, АБЦ Про­дукт, 1994, 71 стр.
- Манастир Бездин, (коаутор), Темишвар, ССР, 1999, 184 стр. (Кратки приказ, Те­миш­вар, ССР, 2003, 55 стр.).
СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ
- Српско православље у Ру­му­нији. Преглед Православне српске епархије темишвар­ске, Темишвар – Београд – Нови Сад, 1995, 283 стр + прилози.
- Три века Текелијине цркве. Арад 1702-2002. (заједничка књига)1, Темишвар, ССР, 2002, 255 стр.
САСТАВЉЕНА И ПРИ­РЕ­ЂЕНА ИЗДАЊА
- Бећарац. Песме. Саставили Стеван Бугарски и Светозар Марков. Поговор написао Душан Симић, Букурешт, Критерион, 1982, 255 стр.
- Сватовац. Песме. Саставили и поговор написали Стеван Бугарски и Светозар Мар­ков, Букурешт, Критерион, 1983, 276 стр.
- Најава. Антологија поезије и прозе. Саставио Стеван Бу­гарски, Букурешт, Кри­терион, 1984, 280 стр.
- Јован Чолаковић, Страх од рукописа. Саставио и по­го­вор написао Стеван Бугар­ски, Букурешт, Критерион, 1988, 370 стр.
- Дневник Саве Текелије бес­мртног благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795-1797. Приредио у спомену ње­говом 21. семпембра 1992. године приликом свет­ковине сто педесетогодиш­њи­це његовог упокојења посветио Стеван Бугарски, Нови Сад, Мати­ца српска, 1992, 189 стр.
- Александра Биндер Бугарс­ки, Спомен на проф. Мирја­ну Бугарски. Уредник Сте­ван Бугарски, Темишвар, Сигната, 1994, 63 стр.
- Душан Сабљић, Српско школ­­ство у Румунији 1919-1989. Према ауторовом ру­ко­пису саставио, допунио и прире­дио Стеван Бугарски, Те­миш­вар, ДССКР, 1996, 383 стр.
- Миодраг Лаза Ангелов, На вама остаје свет / În seama voastră rămâne lumea. Са­ста­вио, припремио за штам­пу и пропратне текстове до­писао Стеван Бугарски, Те­мишвар, ССР, 2000, 113 стр.
- Славко Њагул, Аскетска ши­бања. Фототипско издање. По­говор Миливоје В. Иса­иловић. Извршни издавач и уредник Стеван Бугарски, Темишвар – Београд – Нови Сад, 1999, 88 стр.
- План и сан цара Виљема и Фрање Јосифа од Беча ће­са­ра. Написао Јоца Огња­но­вић, земљоделац, доброво­љац из Америке, становник Српског Семартона. Уред­ник и аутор ликовног реше­ња Стеван Бугарски, Нови Сад, АБМ Графика, б.г., 142 стр.
- Ђока Мирјанић, Време без из­бора. Саставио Драга Ми­рја­нић. Допунске текстове написао Стеван Бугарски, Темишвар, ССР, 2002, 255 стр.
СОПСТВЕНИ ПРЕВОДИ НА СРПСКИ
- Ђорђе Бранковић, Хроника Словена, Илирика, Горње Мезије и Доње Мезије. Са румунског превео и издање приредио Стеван Бугарски. Уводну студију написала Јелка Ређеп, Нови Сад, Прометеј, 1994, 96 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Књиге:
- Војислава Стојановић, Трајање.
- Миљурко Вукадиновић, При­ближавања.
Листови и часописи:
- М. Тодоров, Стеван Бугарски: По Семартону кроз про­стор и време, КЖ, XIV (1982), бр. 2, стр. 100-101.
- М. Славковић, Бећарац, БН, XL (1983), бр. 3754, стр. 4.
- Миомир Тодоров, Стеван Бу­гарски: Оно што се памти, КЖ, XVII (1984), бр. 1, стр. 96-97.
- М. Ивић, Сватовац, БН, XLI (1984), бр. 3810, стр. 4.
- Сл. Гвозденовић, Уместо љубави, КЖ, XVII (1984), бр. 4, стр. 97-98.
- Миомир Тодоров, Страх од објављивања (?), КЖ, XXXIII (1989), бр. 3 (79), стр. 80-82.
- Миомир Тодоров, Дело људе хвали, КЖ, XXXVI (1992), бр. 1 (88), стр. 15.
- Борислав Крстић Велимиров, Скривени (најзад откривени) драгуљ српског класицизма, КЖ, XXXVI (1992), бр. 4 (91), стр. 2.
- Борислав Д. Крстић, Танка нит континуитета, КЖ, XXXVIII (1994), бр. 2-3 (97-98), стр. 3.
- Борислав Д. Крстић, Један Србин на двору Шербана Кантакузина, НР, V (1994), бр. 237, стр. 6.
- Борислав Крстић Велими­ров, Грађа о нашем про­падању, КЖ, XLI (1997), бр. 1-2 (105-106), стр. 11.
- Ч. Миленовић, Моногра­фи­ја, и шире од тога, КЖ, XLIV (2000), бр. 1-2 (117-118), стр. 44-45.
- Љубинка Перинац, Ведар ум у крхком телу, КЖ, XLV (2001), бр. 1 (121), стр. 11.
- Миомир Тодоров, Топло до­живљавање богате повести, КЖ, XLVI (2002), бр. 4 (128), стр. 14.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
“Монографија Стевана Бу­гарског посвећена Српском Семартону у извесном смислу наставља ону истраживачку оријентацију коју су у прет­ходним етапама обележили Ми­рко Живковић и Сава Илић, а с друге стране пред­ставља иницијативу и модел за усмеравање тога посла на оживљавање прошлости по­јединих наших места, са што је могуће више аспеката. Довољно је набројати наслове најважнијих поглавља у овој књизи да би се видело колико су биле широке ауторове преокупације”.
Војислава Стојановић – 1986.
“Стеван Бугарски је и овога пута аналитичар без премца у нас када се ради о књижевним заоставштинама и културним наслеђима. Код њега усмеравање ка циљу одлучује о “селекцији, хијер­хи­зацији, повезивању” мате­ри­јала да би дошао до це­ли­не. Меморија, моћ запажања, систематизовање грађе као помоћни елементи потврђују и подупиру аналитичн(к)у бриткост С. Бугарског која му омогућује да кроз метод посредног закључивања дође до верификовања и вредно­ва­ња нераздвојивог у односу на раздвојиво, битног у односу на небитно”.
 Миомир Тодоров – 1989.
“Аритметика временских размака од смрти аутора до објављивања његовог днев­ника бележи у случају Саве Текелије рекорд. Скоро пуних двеста година прошло је од како је написан. И лежао би и даље рукопис чекајући свог издавача да није било тог изванредног Стевана Бугарс­ког и његове љубави према документима нашег битисања на овим просторима. У овом тренутку можда и нисмо у стању да оценимо значај овог подухвата. Можда је баш овај дневник онај трептај крила Пригожиновог лептира који ће зауставити процес по коме би српска црква у Араду, Текелијина црква, постала ускоро музејски експонат под ведрим небом као сентан­дрејс­ке цркве”.
Борислав Крстић Велимиров – 1992.
_______________
1 Аутори књиге су Драгутин Остојић, Стеван Рајић, Божидар Панић, Љубомир Степанов и Стеван Бугарски.