Рођен је 10. марта 1953. године у Бе­лобрешки (караш-северинска жупанија). Основну школу је похађао у Белобрешки (1960-1968), гимназију у српској сек­цији при Лицеју бр. 1 у Те­мишвару (1968-1972), а вишу школу на Филолошком фа­ку­лтету, одсек за српскохр­ват­ски језик и књижевности у Букурешту (1972-1976). По окончању факултета радио је као професор у Општој шко­ли у Љупкови (1976-1979), Општој школи у Белобрешки (1979-1983), као редактор у те­мишварском листу “Банат­ске новине” (1983-1985) и глав­ни уредник часописа “Књижевни живот” (1985 - ). Од 1992. године је посланик српске мањине у Парламенту Румуније, а од 1996. године предаје српску и хрватску књижевност на одсеку за српски и хрватски језик и књижевност при Темишвар­ском западном универзитету. Био је на специјализацији у оквиру летњих течајева и семинара у Загребу и Дубров­нику (1974) и Београду, При­штини и Новом Саду (1978). Године 2000. је одбранио на Букурештанском универзи­тету докторску дисертацију Језик и стил у поезији Васка Попе. Члан је Савеза Срба у Румунији и Савета дијаспоре у Београду. С. Г. се појавио у књижевност песмом Крушке, коју му је 1968. године обја­вио лист “Банатске новине”. Негује претежно поезију, а пише и књижевне огледе и есеје. Његове су песме обја­вљи­ване у домаћим листо­ви­ма и часописима на српском и румунском језику: “Банат­ске новине”, “Наша реч”, “Књижевни живот”, “Orizont”, “România literară”, “Lu­ceafărul”, “Tribuna”, “Convorbiri literare” и “Literatorul”, као и страним, претежно српским, “Књижев­не новине”, “Књи­жев­на реч”, “Савременик”, “Књижев­ност”, “Градина”, “Летопис Ма­тице српске”, “Улазница”, “Стрем­љења”, “Свјетлост”, а и у итали­јанс­кој “La valisa” и у руској “Литературној газети”. Члан је Савеза писаца Ру­му­није, Удружења књижевника Репу­блике Српске, Матице српске, Вукове задужбине, Удружења слависта у Руму­ни­ји и по­час­ни члан Удружења књижев­ника Србије. Уредник је и двојезичног часописа “Збиља-Reality” у Београду (1997-2003), састављач и при­ре­ђи­вач антологија, зборника и избора, аутор бројних пред­го­вора у књигама српских књи­жевника у Румунији. Пи­ше на српском, а преводи са српског на румунски језик и обратно. У току задње две деценије он је присутан сво­јим песмама у многобројним српским и ру­мунским анто­ло­гијама, збор­ницима и прика­зима: Spirala de aur, Трајање, Неочекивани крај, Из књи­жев­ности Срба у Румунији, Косовски орфеј, У плавом кругу звезда, Вукови ластари `90, Из српске порат­не књи­жев­ности у Румунији, Наша поезија у дијаспори, Милици у походе `91, Модер­но српско пјесништво, Пре­ћу­тане песме, Сарајевски дани поезије `93, Из дечје собе, Бицикл Мило­ша Црњанског, Песме са гра­нице, Седми дан: Недеља у српском песништву, Словар о одшелнику, О Ми­лоше, ко ти не завиди, Језик рода мог, Булка 10 најбољих, Porum­be­lul de argilă, Поруке из дале­ка, Клетва. Србија, пролеће 1999, Косово српска света земља, Најдража река, Писци са границе, Па ти ус­ним, па се смејем, Сретењске зоре, Треш­њев цвет и Српска љубавна поезија. Његове су песме преведене на румунски, руски, енглески, француски, не­мачки, мађарски, итали­јанс­ки, украјински, македонс­ки и словачки језик. Књиге су му штампане и ван граница Ру­муније, у Србији и Репу­бли­ци Српској, а у току је обја­вљи­вање једне књиге на енглес­ком језику у Канади. О пес­ни­ку и његовој поезији писали су бројни књижевни крити­чари и песници: Воји­сла­ва Стојановић, Срба Иг­ња­то­вић, Чедомир Мирковић, Матија Бећковић, Спасоје Гра­ховац, Сло­­бо­дан Вукса­но­вић, Бори­слав Крстић Вели­ми­ров, Кор­нел Унгуреану, Еуџен Дор­чес­ку, Љиљана Шоп и др. До­бит­ник је књи­жевних награда у Румунији и у бившој Југо­славији: “Бор­ски грумен” на Међу­на­родном сусрету бал­канских писаца (Бор, 1988), специ­јална повеља жирија награде “Бранко Миљковић” (1989), награда “Шушњар” Удру­жења књижевника Репу­блике Српске за књигу У ку­ћи са огњем и ледом (1995), награда Темишварске подру­ж­нице Савеза писаца Руму­није за књигу Реч и светлост (1995), награда СПЦ Црвенке на 4. југословенском фести­валу поезије за децу (1997), Меда­ља части и родољубља Свет­ске српске заједнице (Женева – Београд 1998) и на­града Савеза писаца Румуније за књигу И (2000). Укључен је у лексиконе Ко је ко – писци из Југославије, Срби у свету – ко је ко 1996/99 и у румунске речнике Dicţionarul scriitorilor din Caraş-Severin и Scriitori şi lingvişti timişoreni. Живи у Темишвару.
БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА
- Крила и помало ватре. Пе­с­ме, Букурешт, Критерион, 1975, 95 стр.
- Песме пред зору, Темишвар, Факла, 1977, 67 стр.
- Одбрана крила. Песме, Бу­курешт, Критерион, 1978, 99 стр.
- Лирика, Букурешт, Крите­ри­он, 1981, 118 стр.
- Ведро отварање камена. Пе­сме, Букурешт, Критерион, 1983, 91 стр.
- Јуначење речима. Песме, Бу­курешт, Критерион, 1986, 95 стр.
- Подвлачење црте. Избор из поезије, Београд, Просвета, 1988, 96 стр.
- Уџбеник о видаревој кући. Песме, Букурешт, Крите­рион, 1988, 98 стр.
- Камен за плакање, Буку­решт, Критерион, 1990, 67 стр.
- Српска молитва у Темиш­ва­ру, Нови Сад, Светови, 1991, 72 стр.
- Реч и светлост. Песме, Те­миш­вар, Хестија, 1994, 47 стр.
- У кући са огњем и ледом, Београд, Просвета, 1995, 63 стр.
- Рађање претка, Бања Лука, Петар Кочић – Нови Сад, Про­метеј – Темишвар, Хес­тија, 1997, 54 стр.
- И. Песме, Темишвар, Хес­ти­ја, 1999.
- Црњански у Темишвару. Иза­бране и нове песме, Бе­о­град, Просвета, 2002, 250 стр.
- Крст и крик. Крст. Књига прва, Темишвар, Антропос, 2003, 178 стр.
- Крст и крик. Крик. Књига друга, Темишвар, Антропос, 2003, 167 стр.
- Страх у клопци, Темишвар, Хестија, 2003, 66 стр.
ПУТОПИСИ
- Чикаго, Америка и Видов­дан, Темишвар, ССР – Чикаго, Српска народна одбрана у Америци, 2003, 144 стр.
ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ
- Dezlegarea senină a pietrei (Ведро отварање камена). Поеме. Превод на румунски Лучијан Алексиу, Bucureşti, Cartea Românească, 1985, 112 стр.
- Cercul soarelui alb (Бели сун­чани круг). Превод на ру­мун­­ски Лучијан Алексиу,  Timi­şoara, Facla, 1989, 56 стр.
- Şcoala de seară. (Вечерња школа). 101 поема. Превод на румунски и по­го­вор Лучијан Алексиу, Timi­şoara, Anthropos, 2003, 144 стр.
САСТАВЉЕНА И ПРИ­РЕ­ЂЕ­НА ИЗДАЊА
- У плавом кругу звезда. Срп­ска поезија у Румунији (1945-1990). Избор сачинио Славомир Гвозденовић, Но­ви Сад, Дневник, 1990, 180 стр. (Друго допуњено изда­ње, Београд, ОР, 1998, 352 стр.).
- Наша поезија у дијаспори. Са­времена поезија Срба и Хрвата у Мађарској, Руму­нији и Аустрији. Избор: Пе­тар Милошевић (Будим­пеш­та), Славомир Гвозденовић (Темишвар), Анди Новосел (Беч), Сарајево, Дани пое­зије, 1991, 211 стр.
- Из дечје собе. Избор из срп­ске књижевности за децу у Румунији. Приређивачи: Сла­­вомир Гвозденовић и Драгољуб Зорић, Ужице, Кадињача, 1993, 111 стр.
- Porumbelul de argilă (Гли­не­ни голуб). Српски песници у Румунији. Антологију саста­вили Славомир Гвозденовић и Лучијан Алексиу. Пред­го­вор написали Лучијан Алек­сиу и Славомир Гвозде­но­вић, Bucureşti, Persona, 1998, 239 стр.
- Миља 1065. Зборник књи­жев­ног кружока “Жарко Деспотовић” у Белобрешки. Приредили Славомир Гво­зде­новић и Миладин Си­моновић, Темишвар, ССР, 2001, 148 стр.
- Преображењска антологија. Добитници Велике базјашке повеље 1994-2003. Приредио Славомир Гвозденовић, Те­миш­вар, ССР, 2003, 176 стр.
СОПСТВЕНИ ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ И СРПСКИ
- Živka Komlenac, Când se por­nesc zidurile (Кад зидови кре­ну) • Превели на румун­с­ки Сла­вомир Гвозденовић и Лу­чијан Алексиу, Тimişoara, Hestia, 1995, 63 стр.
- Goran Djordjević Pământ risi­pit (Расута земља). Поеме. Превод Славомир Гвозде­но­вић и Лучијан Алексиу, Тi­mişoara, Hestia, 1998, 71 стр.
- Јон Скоробете, Геометрија сне­га. Преводиоци: Славо­мир Гвозденовић и Љу­бин­ка Перинац, Бања Лука, Књижевна заједница “Васо Пелагић”, 1998, 64 стр.
- Лучијан Алексиу, Четири ја­ха­ча апокалипсе. Са румун­ског превео Славомир Гвоз­деновић, Београд, Санба, 1998, 59 стр.
- Кatarina Kostić, Ucigaşii de cu­vinte (Убице речи). Анто­ло­гија и превод Славомир Гвозденовић и Лучијан Алек­­сиу, Тimişoara, Hestia, 2000, 47 стр.
- Nordul sârbesc (Српски Се­вер). Антологију саставио Драшко Ређеп. Превод Сла­вомир Гвозденовић и Лучи­јан Алексиу. Библиографске напомене Мирјана Брковић, Тimişoara, Hestia, б.г., 223 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Књиге:
- Живко Милин, Критички огле­ди; Исти, Одабрани осврти.
- Војислава Стојановић, Тра­јање.
- Чедомир Мирковић, Субот­њи дневник, I-II ; Исти, У ђаволовом кругу – шездесет шест савремених српских пес­ника.
- Спасоје Граховац, Звезда белог звоника.
- Слободан Вуксановић, Пое­тика завичајног.
- Љиљана Шоп, Успон до смр­ти.
Листови и часописи:
- Ч. Миленовић, Крила и по­ма­ло ватре, БН, XXXII (1975), бр. 3366, стр. 4-5.
- Ч. Миленовић, Песме пред зо­ру, БН, XXXV (1978), бр. 3492, стр. 4.
- Дорин Гамулеску, Убедљива одбрана, КЖ, XII (1979), бр. 1, стр. 89-91.
- Срба Игњатовић, Одбрана кри­ла, Политика, Београд, 1980, 6. септембар.
- Војислава Стојановић, Ор­феј међу нама, БН, XXXVIII (1981), бр. 3671, стр. 5.
- Борислав Крстић, Славомир Гвозденовић: Ведро отвара­ње камена, КЖ, XVII (1984), бр. 2, стр. 92-94.
- Миљурко Вукадиновић, О те­мишварском кругу, Са­вре­меник, Београд, 1985, 5. мај.
- Eugen Dorcescu, Poezia lui Sla­vomir Gvozdenovici, Orizont, XXXVII (1986), бр. 28 (1102), стр. 2.
- В.Г.С., Песме из света бај­ко­вита, КЖ, XXX (1986), бр. 4, стр. 69-70.
- Борислав Крстић Велими­ров, Очаравајуће одгонета­ње зачараног камена, КЖ, XXXI (1987), бр. 3 (71), стр. 107-110.
- Војислава Стојановић, По­ку­­шај помака у нашој књи­жевности, КЖ, XXXII (1988), бр. 3 (75), стр. 73-75.
- Зоран Јовановић, Соколов лет или бесконачно под­вла­чење црте, КЖ, XXXII (1988), бр. 4 (76), стр. 75-76.
- Зоран Јовановић, С. Гвозде­новић: Уџбеник о видаревој кући, БН, XLV (1988), бр. 4035. Прилог, стр. 4.
- Cornel Ungureanu, Epos şi rafi­nare, Orizont, XL (1989), бр. 28 (1167), стр. 2.
- О. К. Маријан, Мито­ло­шки дијалози, КЖ, XXXIII (1989), бр. 4 (80), стр. 68-69.
- Миља Н. Радан, Књига – до­кумент о једном постоја­њу, КЖ, XXXV (1991), бр. 1-2 (85-86), стр. 65-66.
- М. Ивић, У знаку божа­н­ст­ва трајања, КЖ, XXXV (1991), бр. 1-2 (85-86), стр. 74-75.
- Спасоје Граховац, Молитве Славомира Гвозденовића, КЖ, XXXVIII (1993), бр. 1 (92), стр. 13.
- Ч. Миленовић, Кад суза ка­п­не у стих, КЖ, XXXIX (1995), бр. 3 (100), стр. 18.
- Душан Милићев, Принц, ви­тез и буревесник, КЖ, XLII (1998), бр. 1-2 (109-110), стр. 18.
- Никола Вуколић, Звона над равницом, КЖ, XLII (1998), бр. 1-2 (109-110), стр. 18.
- Борислав Крстић Велими­ров, “У плавом кругу зве­з­да” и “Porumbelul de ar­gilă”, КЖ, XLIII (1999), бр. 1-2 (113-114), стр. 43-44.
- Љубинка Перинац Станков, Везник за расејане српске боли, КЖ, XLIV (2000), бр. 1-2 (117-118), стр. 56.
- Оливер Јанковић, У плавом кругу звезда, КЖ, XLV (2001), бр. 4 (124), стр. 15.
- Борислав Крстић Вели­ми­ров, Повод за заокружено и право вредновање, КЖ, XLVI (2002), бр. 2 (126), стр. 7.
- Спасоје Граховац, Те­миш­варски одсјај поезије, КЖ, XLVII (2003), бр. 1 (129), стр. 3-4.
- Борислав Крстић Вели­ми­ров, Чудесне могућности је­зика, КЖ, XLVII (2003), бр. 3 (131), стр. 13.
- Јован Пејанов, Представља­ње румунском читаоцу, КЖ, XLVII (2003), бр. 3 (131), стр. 15.
- Милутин Ђуричковић, Те­миш­вар и Косово, КЖ XLVII (2003), бр. 4 (132), стр. 12.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
“Ни у једној његовој пес­ми, ни у једном стиху, ни у једном поетском изразу не може се осетити напор ства­ра­ња, трагови радионице, за­ната, већ из њих избија једна природна снага, лепота, једна изузетна моћ сугестије, којом песник на нас преноси стање свога надахнућа и духа, пре свега радосног, често сензуал­ног доживљавања света око себе, понирања у бездане ва­сионе макрокосмоса, али не мање и у абисалне лавиринте наше онтолошке стварности”.
Војислава Стојановић – 1981.
“Као што у Темишвару не знамо колико смо у ствар­но­сти, а колико у књижевности, слично се осећамо и читајући стихове Славомира Гвоздено­вића који није случајно по­стао не само најуочљивије име међу српским песницима и националним радницима у Румунији, него у укупном српском расејању. Ако су нас разложиле државе, развејали ратови и раздвојиле судбине – језик нас држи под једним сводом”.
Матија Бећковић – 1997.
“У Гвозденовићевој пое­зи­ји (а то важи за већину срп­ских песника у Румунији) за­вичај представља готово оп­се­сивну тему у којој овај пес­ник “приступа” на различите начине. Један од његових нај­чешћих поступака јесте ко­риш­ћење камена као уни­вер­залног симбола. У поетичној структури Гвозденовићевог стваралаштва камен предста­вља свеприсутни елемент ко­јим се аутор подједнако слу­жи и када стихови ис­казују једноставну игру речи, као и када су израз “ус­пи­њања” у више сфере фантас­тичног”.
Слободан Вуксановић – 1998.
“Средишњи Гвозденовићев израз постао је ритмизовани, динамични слободни стих, мада се он није посве одрекао ни строже форме, чвршће ор­ганизованог стиха, рима и асо­нанци. Лексичко и мотив­ско јединство при томе су вазда оно што је примарно важно: важније од евентуал­ног “двогласног”, у овом или оном “руху” и “кључу” ода­бра­ног појавног одлика ње­гове песме. То важи чак и у оним случајевима у којима је Гвозденовић “раздробио” се­мантичко-синтактичку струк­туру песме и преточио је у “телеграфски стил”, једно краће време читаву малу моду што је захватила управо српску поезију у матици и рефлектовала се, ето, и изван ње”.
Срба Игњатовић – 2002.
“Најчешћи симболи у Гво­зденовићевој поезији су: ка­мен, птица, отац, звезде, све­тлост, сребро, лов, соко, кос, лабуд… Они као метафоре стварају алегоријске слике о тешком положају српства у целини, о његовом болу и не­преболу, о вечитим ранама које зјапе, о сузама, о стал­ним ратовањима које је водио народ, коме је увек било исто “певати и умирати”… Ту про­шлост песник не доживљава као “ноћ свег заборава”. Он осећа да поезија чува српско биће, нарочито у дијаспори, да она отвара “Вишњићево око”, да је разговор и нада да ће се вид народу вратити”.
Спасоје Граховац – 2003.