(Милорад Феликс) - Рођен је 26. децембра 1920. године у Куманову (Македонија). Слав­­ко Веснић је псеудоним Ми­лорада Феликса за поезију и прозу; преводе је потпи­си­вао и псеудонимима Цане Ла­цић, Д. Никшић, В. Жар­ко­вић и др. Основну школу и I разред гимназије је похађао у Ку­ма­нову (1927-1932), II-IV разред гимназије у Краљеву (1932-1935) а V-VIII разред гимна­зије у Скопљу (1935-1939). На Правном факултету у Бео­граду је похађао прве две године (1939-1941) а сле­деће две у послератно доба (1945-1947) на истом факул­те­ту. Правник је по образо­ва­њу. Почео је радити као адво­катски писар и дактилограф већ у првим годинама студија на Правном факултету (1939-1941). За време рата, као скојевац, био је ухапшен и заточен у концентрационим логорима на Бањици и у Смедеревској Паланци (1942-1944). У прво поратно доба био је активиста на фрон­товско-пропагандном раду у Београду и у Великој Плани (1944-1945), технички секре­тар у Друштву за културну сарадњу Југославије са СССР у Београду (1945-1947), акти­виста на културно-просвет­ном раду у VI личкој про­ле­терској дивизији у хрватском Карловцу (1947-1948) и најзад шеф секретаријата у Друштву за културну сарадњу Југо­славије са СССР у Београду (1948-1949). Септембра 1949. године је избачен из поме­ну­тог друштва и из Комунис­тичке партије Југославије. Након свега тога октобра 1949. године препливао је Дунав и илегално прешао у Румунију, где му се признао статус политичког емигранта. Те се године настанио у Бу­ку­решту. Радио је као новинар на Радио-Букурешту (1949-1953) и у листу “Под за­ставом интернационализма” (1953-1955), касније као редактор у Научном издавач­ком предузећу (1966-1967), у Издавачком предузећу за књижевност (1968-1969) и као редактор, шеф Српске редак­ције и шеф малих редакција у Издавачкој кући “Критерион” у Букурешту (1969-1980). С.В. је читао своје прве стихове на Радио-Букурешту већ у јесен 1949. године. Прва његова штампана песма је пародија Жути циркус, објављена у Алманаху-календару “Прав­да” за 1950. годину. За време више од пола века он је знат­но допринео развоју српске кул­туре и литературе у Ру­мунији. Објавио је 20 књига поезије и прозе, написао је уводне речи, предговоре и поговоре за 37 књига српских и хрватских писаца штам­па­них у Букурешту, саставио је 11 антологија и зборника, пре­вео је на српски 31 књигу из румунске и руске књижев­ности, саставио је уџбенике за школе са српским и хрватс­ким наставним језиком и др. Објављивао је своје радове у листовима “Под заставом ин­тернационализма”, “Правда” односно “Банатске новине” и у часописима “Културни упут­ник” и “Нови живот” односно “Књижевни живот”. Члан је Савеза писаца Ру­му­није и Удружења књижевника Србије. Пише на српском, а преводи са румунског и руског језика. Заступљен је у више антологија, зборника и избора: Путеви славе, Светио­ник деценија, Spirala de aur, У плавом кругу звезда, Из српске поратне књижевности у Румунији, Јабуке с врха, На­ша поезија у дијаспори, Модерно српско пјесништво, Из дечје собе, Бицикл Мило­ша Црњанског, Песме са гра­нице, Porumbelul de argilă, Нај­дража река, Косово српска света земља и Па ти усним, па се смејем. Предговоре за његове књиге су писали Ми­ливој Георгијевић, Јон Цугуј и Славомир Гвозденовић, а осврте – Небојша Поповић, Живко Милин, Чедомир Ми­леновић, Миомир Тодоров и Драгомир Мирјанић. О њего­вим романима је расправљао Миљурко Вукадиновић. Доде­љена му је награда Савеза писаца Румуније за књигу Бели каранфил (1978). С.В. је укључен у лексикон Срби у свету - ко је ко 1996/99 и у књижевни речник Literatura română contemporană. Живи у Букурешту.
БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА И ПРОЗА
- Земљи рођеној. Песме, Бу­ку­решт, ДИПЗКУ, 1951, 117 стр.
- Пламеном срца. Песме, Бу­курешт, ДИПЗКУ, 1960, 146 стр.
- Варничење. Песме, Буку­решт, ОИП, 1961, 128 стр.
- Ширине наше. Поеме и пес­ме, Букурешт, ИПЗКУ, 1963, 171 стр.
- Песме пионирке, Букурешт, ОИП, 1965, 100 стр.
- Приповетке,  Букурешт, ИПЗК, 1967, 247 стр.
- Вечити номад, Букурешт, ИПЗК, 1969, 206 стр.
- Крилати снови. Песме и по­еме, Букурешт, Критерион, 1972, 171 стр.
- Сунчане кише. Песме, Буку­решт, Критерион, 1974, 130 стр.
- Замагљене обале. Роман, Букурешт, Критерион, 1976, 300 стр.
- Бели каранфил. Приповетке, Букурешт, Критерион, 1978, 280 стр.
- Јесење каскаде. Избор пе­са­ма. Предговор Миливој Ге­ор­гијевић, Букурешт, Крите­рион, 1980, 241 стр.
- Трагови по снегу. Повест о Славишинима. Роман, Буку­решт, Критерион, 1982, 301 стр.
- Исходни дани. Микророман и две новеле, Букурешт, Критерион, 1984, 188 стр.
- Путеви и даљине. Роман, Бу­курешт, Критерион, 1986, 323 стр.
- Оде лето. Роман, Букурешт, Критерион, 1988, 303 стр.
- Честице сунца на крилима сна. Песме, Букурешт, Кри­те­рион, 1990, 240 стр.
- Сва наша огњишта. Роман, Букурешт, Критерион, 1995, 358 стр.
- Смешак над безданом. Сти­хови. Збирка стихова и пое­ма поводом ауторове осам­десетогодишњице, Буку­решт, Критерион, 2000, 166 стр.
ДРУГИ РАДОВИ
- Теорија књижевности – ос­но­вни појмови, Букурешт, ДИПЗДПЛ, 1960, 290 стр.
ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ
- Maluri neguroase (Замагљене обале). Роман. Превод Ма­ри­јана Штефанеску. Предго­вор Јон Цугуј, Bucureşti, Kriterion, 1983, 292 стр.
САСТАВЉЕНЕ АНТОЛО­ГИЈЕ И ЗБОРНИЦИ
- Народне приповетке, Буку­решт, ДИПЗКУ, 1953, 322 стр.
- Под заставом слободе. Збор­ник поезије и прозе, Буку­решт, ОИП, 1959, 177 стр.
- Путеви славе. Зборник пое­зије и прозе, Букурешт, ДИПЗКУ, 1961, 116 стр.
- Зборник штива из класичне и савремене српске и хр­ват­ске књижевности, Букурешт, ПЗДПЛ, 1962, 296 стр.
- Светионик деценија. Анто­ло­­гија поезије и прозе. Уре­ди­ли Милорад Феликс и Сло­бодан Глумац, Буку­решт, Критерион, 1971, 195 стр.
- Српске народне приповетке, Букурешт, Критерион, 1974, 220 стр.
- Српске епске народне песме, I, Букурешт, Критерион, 1975, 228 стр.
- Српске епске народне песме, II, Букурешт, Критерион, 1977, 256 стр.
- Српске народне пословице, Букурешт, Критерион, 1978, 124 стр.
- Српске епске народне песме, III, Букурешт, Критерион, 1979, 272 стр.
- Српске лирске народне пес­ме,  Букурешт,  Критерион, 1980, 314 стр.
СОПСТВЕНИ ПРЕВОДИ НА СРПСКИ
Са румунског:
- Дан Дешлиу, Лазар из Ру­ске. Поема, Букурешт, ДИПЗКУ, 1953, 34 стр.
- Георге Кожбук, Изабране пе­с­ме. Превео Славко Веснић, Букурешт, ДИПЗКУ, 1955, 101 стр.
- Михај Еминеску, Песме. Пре­вео Славко Веснић, Бу­курешт, ДИПЗКУ, 1955, 137 стр.
- Јоан Славић, Изабрана дела. Превео П. Тодоровић, Буку­решт, ДИПЗКУ, 1956, 322 стр.
- Михај Бењук, Изабрани сти­хови. Превео П. Тодоровић, Букурешт, ДИПЗКУ, 1957, 177 стр.
- Марчел Бреслашу, Поеме и песме. Превео Милисав Ге­џић, Букурешт, ДИПЗКУ, 1958, 172 стр.
- Георге Кожбук, Гушчија при­ча. Превод Цане Лацић, Бу­курешт, ОИП, 1958, 14 стр.
- Василе Александри, Концерт у лугу. Превод Цане Лацић, Букурешт, ОИП, 1959, 30 стр.
- Георге Кожбук, Зима на ули­ци. Превео Славко Веснић, Букурешт, ОИП, 1961, 21 стр.
- Ремус Лука, Мајско јутро. Превод Цане Лацић, Буку­решт, ОИП, 1962, 224 стр.
- Емил Грлеану, Цртице. Пре­вео Цане Лацић, Букурешт, ОИП, 1964.
- Тудор Аргези, Десет арап­ча­ди, десет куца, десет маца. Превео Славко Веснић, Бу­курешт, ОИП, 1965.
- Матеј Караџале, Стародвор­с­ке бекрије. Превео Славко Веснић, Букурешт, ИПЗК, 1967, 157 стр.
- Захарија Станку, Костадина. Превели Д. Симић, В. Жар­ковић, С. Николић, Буку­решт, ИПЗК, 1967, 240 стр.
- Емил Грлеану, Изабрани спи­си. Превео С. Веснић, Буку­решт, ИПЗК, 1968, 244 стр.
- Легенда о водопоји. Румун­ска народна легенда. Превео Славко Веснић, Букурешт, ОИП, 1968, 45 стр.
- Калистрат Хогаш, Планинс­ким путевима. Превео Слав­ко Веснић, Букурешт, ИПЗК, 1969, 166 стр.
- Јон Брад, Четири годишња до­ба. Превео С. Веснић, Бу­курешт, Јон Креанга, 1970, 30 стр.
- Михај Аврамеску, Степени­це осаме. Поеме. Превод С. Веснић, Нови Сад, Матица српска, 1972.
Са руског:
- А. Безименски, Гневни сти­хови. Превео Славко Вес­нић, Букурешт, Руска књи­га, 1950, 44 стр.
- И. Вилде, Историја једног жи­вота. Превео Славко Вес­нић, Букурешт, Руска књи­га, 1952, 50 стр.
- Н. Грибачов, Пролеће у кол­хозу “Победа”. Поема, Бу­ку­­решт, Руска књига, 1954, 93 стр.
- Александар Твардовски, Ва­силиј Тјоркин. Књига о бор­цу. Превод В. Жарковић, Букурешт, Руска књига, 1956, 225 стр.
- Корнеј Чуковски, Стружи­пер­ко. Превео Славко Вес­нић, Букурешт, ОИП, 1956, 22 стр.
- Николај Гогољ, Приповетке. Превео Д. Никшић, Буку­решт, ДИПЗКУ, 1959, 139 стр.
- Вера Панова, Серјожа. Не­ко­­лико догађаја из живота једног малишана. Превео Славко Веснић, Букурешт, ДИПЗКУ, 1961, 181 стр.
- Олга Берголц, Подневне звез­де. Роман. Превео С. Вес­нић, Букурешт, ИПЗК, 1962, 177 стр.
- Аркадије Гајдар, Врели ка­мен. Превео С. Веснић, Бу­курешт, ОИП, 1962, 85 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Књиге:
- Небојша Поповић, Књижев­ни осврти.
- Живко Милин, Критички огле­ди; Исти, Одабрани ос­врти.
- Миљурко Вукадиновић, При­ближавања.
- Слободан Вуксановић, По­е­ти­ка завичајног.
Листови и часописи:
- Живко Милин, Сл. Веснић: Пламеном срца, НЖ, IV (1960), бр. 2, стр. 79-80.
- Небојша С. Поповић, Слав­ко Веснић: Варничење, Прав­да, XIX (1962), бр. 2028, стр. 2.
- Небојша Поповић, Славко Веснић: Ширине наше, НЖ, VIII (1964), бр. 1, стр. 114-115.
- Небојша Поповић, Славко Веснић: Приповетке, КЖ, I (1968), бр. 1, стр. 89-90.
- Живко Милин, Славко Вес­нић: Вечити номад, БН, XXVI (1969), бр. 3058, стр. 8-9.
- Н. Поповић, Славко Веснић: Крилати снови, КЖ, V (1972), бр. 2, стр. 112-113.
- Ч. Миленовић, С. Веснић: Сун­­чане кише, БН, XXXI (1974), бр. 3314, стр. 5.
- Чедомир Миленовић, Слав­ко Веснић: Бели каранфил, БН, XXXVI (1979), бр. 3539. Прилог, стр. 4.
- М. Тодоров, Славко Веснић: Трагови по снегу, или Озрен Славишин, КЖ, XV (1982), бр. 2, стр. 99-100.
- Живко Милин, Славко Вес­нић: Исходни дани, БН, XLI (1984), бр. 3835, стр. 4.
- Чедомир Миленовић, Слав­ко Веснић: Путеви и даљине, БН, XLIII (1986), бр. 3932, стр. 7.
- Миомир Тодоров, Славко Вес­нић: Оде лето, БН, XLV (1988), бр. 4052. Прилог, стр. 4.
- Ч. Миленовић, Више сунца и мало облака, КЖ, XXXV (1991), бр. 3 (87), стр. 88.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
“Славко Веснић је тек у једној својој каснијој збирци песама (“Крилати снови”) ближе одредио свој песнички кредо. Пре свега, песник је пркосник “свих под небом зала, аргонаут срдаца и ду­ша”. Он поручује да није “витез стиховања пуста”, не плени га помодарски стих, већ је приврженик оне поезије која је жив пламен нашег живота”.
 Небојша Поповић – 1977.
“Славко Веснић припове­дач и романсијер показује исте квалитете, иста стрем­љења као Веснић песник: стално проширење тематике, трагање за новим изражајним могућностима, усавршавање заната, све виша уметничка достигнућа. Већ првом збир­ком приповедака он нам се представља као занимљив прозни писац, који уме да заинтересује читаоца за радњу што се неусиљиво раз­вија; ликови су живи, од крви и меса, са врлинама и мана­ма, увек дубоко људски, сим­патични, скоро никад антипа­тични, чак и негативне лич­ности имају понекад добру страну, осећа се да аутор воли човека, са свим контра­дикцијама у њему, и намет­љиво успева да и на нас пре­несе та и таква осећања”.
Миливој Георгијевић – 1980.
“Збирка приповедака Слав­ка Веснића (Бели каранфил н.п.), настала у племенитој борби њеног аутора са самим собом на путу усавршавања свог уметничког стваралашт­ва и трагања за инедитним, представља нам се као инте­ресантно и вредносно лите­рар­но дело, које плени пиш­че­ве верне читаоце не само ин­тересантним, вешто обра­ђе­ним мотивима, већ и строго изабраним негованим стилом, као и експресивним савре­ме­ним језичким изразима”.
Живко Милин – 1999.