Рођена је 7. фебруара 1968. године у Темишвару. Прва четири разреда основне школе је похађала у српској секцији Опште школе бр. 19 (1975-1979), следећа три раз­ре­да у Општој школи бр. 24 (1979-1982) а гимназију у српској секцији Филолошко-историјске гимназије (1982-1986) у Темишвару. Више тех­ничко образовање је стекла на Машинском факултету те­мишварског Политехничког института (1988-1994). Од 1995. године је слободни овлаш­ћени судски преводилац. С.Б.Ш. је објавила прву пес­му у листу “Банатске нови­не”, у којем је и даље сарађи­ва­ла, а данас сарађује и у листу “Наша реч”. Њене песме су објављиване у Ру­му­нији, на српском и у преводу на румунском, и у Србији. О њеном поетском стваралашт­ву су писали Борислав Крс­тић Велимиров, Љубинка Перинац-Станков и Јованка Шољмошан. Заступљена је у антологијама: Најава, Траја­ње, У плавом кругу звездах и Porumbelul de argilă. Живи у Извину (тимишка жупанија).
БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА
- Док нико не куца, Нови Сад, Прометеј, 1995, 32 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Листови и часописи:
- Јованка Шољмошан, Срце на длану, НР, VI (1995), бр. 268, стр. 4.
- Б. Крстић Велимиров, Пес­нички тренуци и располо­же­ња младе инжењерке, КЖ, XL (1996), бр. 4 (104), стр. 8.
КРИТИЧКИ ИЗВОД
“Било би сувише “јефтино” ако бисмо мотив самоће који се појављује у њеним песмама (две песме носе баш такав наслов) “протумачили” као осећање једне песничке душе у лабораторијама машинског факултета. Прва песма “Са­мо­ћа” (којом се отвара збир­ка) тежа је за декриптовање иако у њеној конструкцији учествују само неколико еле­ме­ната: мрак = тама, суво лишће, врана (наравно црна). Једно је, мислим, си­гурно: детерминантна је за песники­њино расположење “вра­­на која је у њој самој”, мрак је остао као симбол самоће, а суво лишће које лети поред песникиње јесте одговарајући декор за такво расположење”.
Б. Крстић Велимиров – 1996.