Enciclopedia Banatului

Български English Français Deutsch Magyar Italian Română Српски 

Timisoara - Piata Victoriei- webcam

Banat, live

 

 

 

Partner

Projekat Rastko

Љубица Рајкић

 Рођена је 16. јануара 1962. године у Белобрешки (караш-северинска жупанија). Основ­ну школу је похађала у род­ном селу (1969-1976), гимна­зију на српској секцији при Фи­лолошко-историјском ли­цеју у Темишвару (1976-1980), а Филолошки факултет, одсек за руски и румунски језик и књижевности у Темишвару (1980-1984). По завршетку факултета била је професор у Грнику (1984-1985) и инструк­тор методиста у Дому кул­ту­ре у Решици (1985-1989). Ра­дила је затим као библио­те­кар­ка у Жупанијској библио­теци “Паул Јоргович” у Ре­ши­ци (1992-1994) и као уред­ник у решичком листу “Tim­pul”. Од 1995. године ради у Дирекцији за културу жу­паније Караш-Северин у Ре­шици. Књижевни деби Љ.Р. је забележен у “Банатским нови­нама” у Темишвару 1976. го­дине. Објављивала је своје песме у српским и румунским листовима и часописима у земљи и у иностранству: “Књи­жевни живот”, “Књи­жев­на реч”, “Poesis”, “Revista românilor din Australia”, “Tim­pul”, “Semenicul” и др. Члан је Савеза писаца Румуније и Удружења књижевника Срби­је. Пише на српском и румун­ском, а преводи са српског на румунски језик и обратно. До сада је објавила осам збирки песама на српском и румун­ском језику и превела једну збирку песама са српског на румунски. О њеној поезији су писали Славомир Гвозде­но­вић, Јон Кикере, Чедомир Ми­леновић, Мирча Кавадија, Рајко Корња, Љубинка Пери­нац Станков и др. Љ.Р. је добитник Српске књижевне награде (1996) и награде за поезију Темишварске подруж­нице Савеза писаца Румуније (1997). Заступљена је у срп­с­ким и румунским антоло­ги­јама, зборницима и изборима: Најава, Трајање, Из књижев­ности Срба у Румунији, У плавом кругу звезда, Из срп­ске поратне књижевности у Румунији, Наша поезија у дијаспори, Бицикл Милоша Црњанског, Песме са границе, Језик рода мог, Porumbelul de argilă и Косово српска света земља и укључена у речнике Dicţionarul scriitorilor din Ca­raş-Severin и Scriitori şi ling­vişti timişoreni. Живи и ради у Решици.

БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА
- Вишебојни мостови, (зајед­нич­ка збирка)1, Букурешт, Критерион, 1986, 204 стр.
- Тишина пред српску реч, Гор­њи Милановац, Дечје новине, 1990, 69 стр.
- Помиловање. Мини књига, Те­мишвар, ССР, 1997, књи­га 4.
- Наука о илузијама / Ştiinţa despre iluzii, двојезично из­дање, Темишвар, Хестија, 1997, 55 стр.
- Богу иза леђа, Темишвар, ССР, 1997, 53 стр.
- Вољена у слободно време. Песме, Издавач Драган Стојковић, Београд, 2000, 54 стр.
- Sârbeşte într-o limbă necu­nos­cută (Српски на непознатом језику), Reşiţa, Timpul, 2000, 69 стр.
- Јован Небески, Темишвар, ССР, 2003, 68 стр.
СОПСТВЕНИ ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ
- Нада Попов, Vârtejuri (Врт­лози). Стихови. Превод Љу­бица Рајкић, Reşiţa, Timpul, 2002, 64 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Књиге:
- Слободан Вуксановић, Пое­тика завичајног.
Листови и часописи:
- Славомир Гвозденовић, О мостовању и још понешто (или: Куда иде наша књи­жевност), КЖ, XXXI (1987), бр. 1 (69), стр. 102-105.
- С. Гвозденовић, Уместо пред­говора, КЖ, XLI (1997), бр. 4 (108), стр. 14.
- Ч. Миленовић, Љубичина гол­гота, КЖ, XLII (1998), бр. 1-2 (109-110) стр. 19.
- Рајко Корња, Љубица Рај­кић: Бити и не бити исто­вре­мено, НР, VIII (1997), бр. 410-411, стр. 3.
- Љ. П.С., Осећати српски на румунском, КЖ, XLIV (2000), бр. 3-4 (119-120), стр. 52.
- Љ. Перинац, Облик укуса љубави, КЖ, XLIV (2000), бр. 3-4 (119-120), стр. 52-53.
- Брагоје Чоботин, Волети, патити и мислити стихом, КЖ, XLVI (2002), бр. 3 (127), стр. 13.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
То је поезија која се воли и боли, поезија у којој се лепо видимо, јер је таква у сваком од нас, у нашим кућама. Жи­вот је то који нас баца “ветру на истину”. Убеђени да је Љубица Рајкић “свештеник свог позива”, верујемо, да праве радости тек следе”.
Славомир Гвозденовић – 1987.
На један тас Љубица ста­вља Божију моћ, док на други тас ставља човечије муке. У жељи да стигне до истине, Љубица не избегава потребу да се жртвује, по оној: желиш ли истину, мораш се због ње жртвовати! И Христ је стигао до неке истине (горке) тек након што је био разапет, зар не?!”.
Ч. Миленовић – 1998.
И главом и срцем, Љу­би­ца Рајкић, у свој простор лир­с­ког лица и препознатљиве песничке вештине, уводи све оно што воли и чему тежи, уверена да ће јој и последњи стих (колико год то тешко било) бити на српском”.
Љ. Перинац – 2000.
 
1 Види Светозар Марков, на­помена бр. 1. Љубица Рај­кић, поглавље Ветру на ис­тину, стр. 55-91.
 
ЖИВКО МИЛИН
ЛЕКСИКОН поратних Срба посленика писане речи у Румунији
 
Савез Срба у Румунији, Темишвар - 2004

Copyright © 2006-2012 Projekat Rastko Rumunija. Sva prava zadržana.

ПРОМЕЊИВА СЛИКА
Kuća Jovana Sterije Popovića
СПОНЗОРИ

Platinum sponsors

 

 

ROMKATEL

 

KATHREIN

 


Silver sponsor

ELBA

Ко је на порталу?
Тренутно су на вези 0 корисника и 0 гостију.
Правило: ПОШТОВАЊЕ

 

Пријављивање
Статистика
Српски
  • 220 слика
  • 263 чланака
Анкета
Da li vam se sviđa sajt Banaterra?: