Рођена је 16. јануара 1962. године у Белобрешки (караш-северинска жупанија). Основну школу је похађала у родном селу (1969-1976), гимназију на српској секцији при Филолошко-историјском лицеју у Темишвару (1976-1980), а Филолошки факултет, одсек за руски и румунски језик и књижевности у Темишвару (1980-1984). По завршетку факултета била је професор у Грнику (1984-1985) и инструктор методиста у Дому културе у Решици (1985-1989). Радила је затим као библиотекарка у Жупанијској библиотеци “Паул Јоргович” у Решици (1992-1994) и као уредник у решичком листу “Timpul”. Од 1995. године ради у Дирекцији за културу жупаније Караш-Северин у Решици. Књижевни деби Љ.Р. је забележен у “Банатским новинама” у Темишвару 1976. године. Објављивала је своје песме у српским и румунским листовима и часописима у земљи и у иностранству: “Књижевни живот”, “Књижевна реч”, “Poesis”, “Revista românilor din Australia”, “Timpul”, “Semenicul” и др. Члан је Савеза писаца Румуније и Удружења књижевника Србије. Пише на српском и румунском, а преводи са српског на румунски језик и обратно. До сада је објавила осам збирки песама на српском и румунском језику и превела једну збирку песама са српског на румунски. О њеној поезији су писали Славомир Гвозденовић, Јон Кикере, Чедомир Миленовић, Мирча Кавадија, Рајко Корња, Љубинка Перинац Станков и др. Љ.Р. је добитник Српске књижевне награде (1996) и награде за поезију Темишварске подружнице Савеза писаца Румуније (1997). Заступљена је у српским и румунским антологијама, зборницима и изборима: Најава, Трајање, Из књижевности Срба у Румунији, У плавом кругу звезда, Из српске поратне књижевности у Румунији, Наша поезија у дијаспори, Бицикл Милоша Црњанског, Песме са границе, Језик рода мог, Porumbelul de argilă и Косово српска света земља и укључена у речнике Dicţionarul scriitorilor din Caraş-Severin и Scriitori şi lingvişti timişoreni. Живи и ради у Решици.
БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА
- Вишебојни мостови, (заједничка збирка)1, Букурешт, Критерион, 1986, 204 стр.
- Тишина пред српску реч, Горњи Милановац, Дечје новине, 1990, 69 стр.
- Помиловање. Мини књига, Темишвар, ССР, 1997, књига 4.
- Наука о илузијама / Ştiinţa despre iluzii, двојезично издање, Темишвар, Хестија, 1997, 55 стр.
- Богу иза леђа, Темишвар, ССР, 1997, 53 стр.
- Вољена у слободно време. Песме, Издавач Драган Стојковић, Београд, 2000, 54 стр.
- Sârbeşte într-o limbă necunoscută (Српски на непознатом језику), Reşiţa, Timpul, 2000, 69 стр.
- Јован Небески, Темишвар, ССР, 2003, 68 стр.
СОПСТВЕНИ ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ
- Нада Попов, Vârtejuri (Вртлози). Стихови. Превод Љубица Рајкић, Reşiţa, Timpul, 2002, 64 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Књиге:
- Слободан Вуксановић, Поетика завичајног.
Листови и часописи:
- Славомир Гвозденовић, О мостовању и још понешто (или: Куда иде наша књижевност), КЖ, XXXI (1987), бр. 1 (69), стр. 102-105.
- С. Гвозденовић, Уместо предговора, КЖ, XLI (1997), бр. 4 (108), стр. 14.
- Ч. Миленовић, Љубичина голгота, КЖ, XLII (1998), бр. 1-2 (109-110) стр. 19.
- Рајко Корња, Љубица Рајкић: Бити и не бити истовремено, НР, VIII (1997), бр. 410-411, стр. 3.
- Љ. П.С., Осећати српски на румунском, КЖ, XLIV (2000), бр. 3-4 (119-120), стр. 52.
- Љ. Перинац, Облик укуса љубави, КЖ, XLIV (2000), бр. 3-4 (119-120), стр. 52-53.
- Брагоје Чоботин, Волети, патити и мислити стихом, КЖ, XLVI (2002), бр. 3 (127), стр. 13.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
“То је поезија која се воли и боли, поезија у којој се лепо видимо, јер је таква у сваком од нас, у нашим кућама. Живот је то који нас баца “ветру на истину”. Убеђени да је Љубица Рајкић “свештеник свог позива”, верујемо, да праве радости тек следе”.
Славомир Гвозденовић – 1987.
“На један тас Љубица ставља Божију моћ, док на други тас ставља човечије муке. У жељи да стигне до истине, Љубица не избегава потребу да се жртвује, по оној: желиш ли истину, мораш се због ње жртвовати! И Христ је стигао до неке истине (горке) тек након што је био разапет, зар не?!”.
Ч. Миленовић – 1998.
“И главом и срцем, Љубица Рајкић, у свој простор лирског лица и препознатљиве песничке вештине, уводи све оно што воли и чему тежи, уверена да ће јој и последњи стих (колико год то тешко било) бити на српском”.
Љ. Перинац – 2000.
1 Види Светозар Марков, напомена бр. 1. Љубица Рајкић, поглавље Ветру на истину, стр. 55-91.
ЖИВКО МИЛИН
ЛЕКСИКОН поратних Срба посленика писане речи у Румунији
Савез Срба у Румунији, Темишвар - 2004