Родоначелник српске комедиографије, најзнаменитија је личност рођена у Вршцу. Зна се да је то било 1806. године. Школовао се у Вршцу, Сремским Карловцима, Темишвару и Пешти. Права је завршио у Кежмараку у Словачкој. По завршетку студија (1830) био је професор, а од 1853. године, када је положио адвокатски испит, адвокат у Вршцу. Године 1840. одлази у Крагујевац на Лицеј за професора "природног права". Већ идуће године прелази, заједно са овом, тада највишом школом у Србији, у Београд. Уставобранитељска влада га је 1842. године поставила за министра просвете. Један је од оснивача Друштва српске словесности (данашња српска академија науке и уметности), Народног музеја и Београдског читалишта - Библиотеке. Поставио је темеље модерног школства Србије, а аутор је и многих уџбеника. На положају министра је до 1848. године, када подноси оставку и враћа се у Вршац коме проводи остатак живота.Ј. С. Поповић књижевни рад започео је збирком песама "Даворје", једном од најбољих књига рефлексивне поезије тога времена, а затим наставља рад драмама и романима у духу Милована Видаковића. Написао је прве праве трагедије на српском језику и генијалне комедије. Његовом трагедијом "Смрт Стефана Дечанског" отвара се 4. децембра 1841. године прво професионалн државно српско позориште у Београду "Театар на ђумруку" и друго професионално државно позориште у Срба у Београду "Театар код јелена" (1847- 1848). Праву уметничку вредност показао је Стерија као писац комедија. Његов таленат створио је снажна и велика дела, којима утире пут српској комедиографији. "Отац српске драме" прве комедије пише у време живота у Вршцу између 1830. и 1840. године. У њима је овековечио свој родни град ликовима Кир Јање, Феме, Алексе Ружића и др. Комедија "Лажа и паралажа" (1830), "Покондирена тиква" (1830), "Тврдица" (1837), "Зла Жена" (1838) и "Помирење" (1841) доносе му признање савременика и репутацију "српског Молијера". Овековечио је у својим комедијама наше (вршачко) малограђанство и маловарошко грађанство. Здружио је у делу уметност са истином у друштву. Изобличавао је погрешно васпитање, помодарство, снобизам, исмевао је надриученост наших Славеносерба и њихов накарадни "славјански" језик. После Стеријне смрти у јавности се појављује његова комедија "Родољупци" у којем извргава руглу лажни патриотизам.
Стеријне комедије су прешле оквире свога времена, добиле трајну вредност и улазе у наше културно наслеђе.
Јован Стерија Поповић умро је 1856. године и сахрањен је на православном гробљу у Вршцу.
Преузето са
