Biografija velikana iz istorije poljoprivrednih mašina

 

• Ričard Horzbi (Richard Hornsby)

• Valter Vud (Walter Wood)

 

 

RIČARD HORZBI

Kompanija, Ričard Horzbi i sinovi je osnovana 1815. godine. Svoje ime nosi po osnivaču, Ričardu Horzbiju koji je te godine otvorio kovačnicu u engleskom Grantamu. Ona je izrasla u veoma značajnu firmu velikog proizvođača poljoprivrednih mašina. Kompanija je prvo proizvodila parne mašine i vršalice, kasnije i druge poljoprivredne mašine, da bi pri kraju XIX veka otkrila katerpilar – gusenice, koje su postavljene na traktore.

Njihov patent je od 1906. godine koristila engleska vojska, a u Prvom svetskom ratu su počeli da koriste njihov izum – gusenice, prvi put na tenkovima.

 

VALTER VUD

Valter Vud, Amerikanac, je rođen 23. oktobra 1815. godine u Mejsonu. Po struci je bio kovač i radio je od 1836. godine kod Seta Parsonsa, koji je imao manufakturu i proizvodio poljoprivredne mašine. Svom poslodavcu je uradio neke izmene i poboljšanja na njegovim mašinama i kosačicama. Par godina kasnije, Vud se zainteresovao za kosačice i žetelice, koje su tih godina bile u fokusu interesovanja svih proizvođača mašina i kako je stekao iskustvo, odlučio je da ih sam konstruiše i proizvodi. Vudu je bila poznata kosačica Džona Menija, ali nije bio zadovoljan njome, pa ju je usavršio i patentirao svoj izum 1853. godine. Kosačica koja je nosila njegovo ime, sama je sakupljala klasje. Već naredne, 1854. godine, Vud je povećavao broj proizvedenih kosačica. Kompanija, Valter Vud – fabrika mašina kosačica i žetelica, je osnovana 1866. godine, a predsednik joj je bio Valter Vud. Ona je od 1853. do 1879. godine proizvela ukupno 302.092 mašine, što je bio rekord u onom vremenu.

Za svoj rad je Valter Vud bio nagrađen, ne samo velikim finansijskim uspehom, nego i brojnim nagradama na izložbama, medaljama i počastima, koje je dobilo jako malo ljudi. Prvi put je dobio veliku zlatnu medalju od američkog Državnog poljoprivrednog društva 1837. godine; 1862. na velikoj međunarodnoj izložbi u Londonu veliku medalju; 1867. veliku zlatnu medalju i prvu nagradu na međunarodnoj izložbi u Parizu i Ševalijerov krst Legije časti; 1873. na izložbi u Beču, veliku počasnu diplomu, koju je jedino on dobio za kosačice od svih svetskih proizvođača i uz to Veliki krst Viteza Carskog reda od Franca Josifa i time postao vitez; juna 1874. prvu nagradu i veliku zlatnu medalju na velikoj međunarodnoj izložbi u Bremenu; 1876. četiri diplome i četiri medalje na međunarodnoj izložbi u Filadelfiji, što je bila najveća počast koja je ikada dodeljena u Americi; 1878, dve zlatne medalje dodeljene na međunarodnoj izložbi u Parizu i uz to Veliki krst legije časti, najviše moguće priznanje koje je Francuska davala proizvođačima poljoprivrednih mašina. Samo u 1878. godini, Vud je na takmičenjima prilikom probnih radova mašina, za svoju – Vudovu kosačicu i druge kosačice i žetelice koje su vezivale klasje u snopove, dobio veliku zlatnu medalju i diplomu na međunarodnoj izložbi u Parizu, prvu nagradu u Rimu i 54 nagrade u velikim gradovima u Engleskoj, Velsu, Škotskoj, Belgiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Švedskoj, Danskoj, Holandiji, Australiji, Novom Zelandu, Novom Južnom Velsu i drugim mestima. Od 1873. do 1877. godine na 366 probnih takmičenja, Vudove mašine su osvojile 279 prvih nagrada, uključujući 88 zlatnih medalja, 64 srebrne, 8 bronzanih, 13 diploma, 5 srebrnih pokala i preko 800 funti u novcu. Sve ove počasti je dobio Valter Vud, nekadašnji kovač, koji je tih godina od strane svojih kolega bio priznat i najbolji proizvođač kosačica i žetelica na svetu.