Banat je i kao pojam, oduvek i danas, geografski, istorijski, ali nadasve antropološki, naslonjen na priču koja se ne retko otvara kao bajka. Na sva njena značenja između stvarnog i mogućeg. Nastanjen u dubokoj davnini, u jednom periodu nalik Misiru i sličan progresivnom delu sveta, ako ga uporedimo sa Amerikom u tom periodu - niko sem istoričara neće verovati da je tako nešto moguće, posle procvata u 18. veku, potonuo je u sivilo, koje je ipak naš prevaziđeni socijalizam prekinuo neočekivanim agro-industrijkim razvojem. Na nekih tridestak godina, da bi konačno postao – ostrvo. Figurativno, saobraćajno i infrastrukturno! Iz sfere savremene i razvojne istorije prešao je u geografiju. Zato meni ovaj današnji Banat liči danas na ostrvo do koga se kako-tako stiže. Ali kroz koje se veoma teško prolazi. Bez obzira što na njegovim granicama, sa dve strane, počinje zvanična Evropska unija. Pa su zato njegove lepote i tajne pomalo nalik onim iz priče koja je i bajka. I počinju sa ‘’Bio jednom…’’. Više se naslućuju ispod godina i epoha koje ih pokrivaju. Ima u ovom opisu dosta preterivanja, ali nažalost, i kada se ona odbace, ova populaciono najevropskija regija u Srbiji je u neshvatljivom zaostatku za modernim vremenima. Onima koji nisu samo industrijska i marketinška.

Zato je i ovaj skup fragmenata iz stvarne i moguće tradicionalne prošlosti, ona koja opstaje dok traje mir, između ratova, buna, posle mirenja, usmeren ka reafirmaciji lepote različitosti. Knjiga je istovremeno namenjena Banaćanima, da se podsete ko su i šta su bili. I kako su povremeno izgledali zemlja, voda, vazduh i ljudi koji su živeli u ovom delu Panonije. Sela i gradovi, takođe. Više ljudi. Zatečeni, došli, svih vera i nacija. I to svi. Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci, Romi, Bosanci, Hercegovci, Ličani, Makedonci, Nemci, Jevreji. Svi oni. Ova priča o Banatu ide tragom življena, preživljavanja, stvaranja, narodne veštine, duhovnosti i duhovitosti, snalaženja i pevanja, običaja i mitova, humora i gurmanluka, velike izmešanosti naroda i istorije. Takav Banat želeli smo da osmotrimo iz dasnašnje optike.>>>

V Etno festival ‘’Banatska priča’’ Bagljaš 2011.

Ovaj nesvakidašnji Etno festival, takav je pošto se održava se kao manifestacija sav remenog prezentiranja ruralnog nasleđa Banata usred najurbanijeg dela grada Zrenja nina, dočekan je na početku, baš iz tog razloga, sa dosta rezervisanosti. Ove godine, međutim,  uz stalan rast kvaliteta, posećenosti i ugleda  ETNO FESTIVAL slavi mali jubilej – došao je do brojke 5. Dakle, prošlo je četiri godina dokazivanja, razvijanja i stvaranja autentičnog kulturno-umetničkog izraza ove manifestacije, po čemu je ‘’Banatska priča’’ prepoznata kao nova vrednost na mapi etno-turističkih događaja u Banatu, Vojvodini i Srbiji. Laskave ocene stručne javnosti, više hiljada posetilaca, nekoliko stotina učesnika i značajna medijska podrška doneli su ETNO FESTIVALU ‘’BANATSKA PRIČA’’ respektabilan status.
       5. ETNO FESTIVAL ’’BANATSKA PRIČA’’ posebno će obeležiti izdavanje knjige ’’BANAT JE KAO PRIČA’’, koja će pored beleženja svih dosadašnjih Festivala, doneti izuzetno zani mljivu i dragocenu građu, priče, analize, eseje, mirkostudije, komparativne pokazatelje etnološkog trenutka u Srednjem Banatu. Njegovu istoriju, sadašnje stanje i mogućnosti umrežavanja sa turističkim i širim kulturološkim projekcijama budućnosti. Autori nagoveš tavaju knjigu o našem delu Banata u kojoj će svi naći nešto što vole ali i mnogo stvari za koje nisu znali.                           
       Sastavljači ove publikacije nameravaju da u njenom okviru obrade sledeće teme:
>>>

Srbi u Bačkoj i Banatu od 11. do 14. veka

Za vreme dinastičkih borbi pr­vih Arpadovića igrali su Srbi važnu ulogu u Bačkoj i Banatu. U Ugar­skoj, kao i drugde, sukobila su se u prvoj fazi stvaranja dr­ave dva principa: stariji princip seniorata s mlađim, modernijim, primo­geniture. U borbi kralja Solomona (1064–1074) s rođakom mu Gejzom, hercegom istočne Ugarske, naseljene Južnim Slovenima, ističe se Vid, župan bački. Mađarski hroničar Turoc pominje tom prilikom zeta Vidova Iliju i srpskog velikaša Radovana. Po Turocu, Vid se nosio planom da Gejzu nasledi u dostojanstvu hercega istočne Ugarske. Župan Vid, izgleda po svemu, imao je vrlo tesne veze sa slovenskim, odnosno srpskim stanovništvom tih krajeva. Međutim, nade Vidove nisu se ostvarile. On pogibe u borbama kralja Solomona protiv Gejze i Vladislava.
Položaj Srba snažan je u borbama Arpadovića u 12. veku. Kad je energični kralj Koloman, početkom 12. veka, dao oslepiti brata Almoša i sina mu Belu, is­ta sudbina postigla je i srpske velikaše Uroša, Vukana i Pavla. Mađarski is­torik Sentklarai kaže da su Srbi u Bačkoj i Banatu bili na strani Almoševoj protiv Kolomana. Bla­go­dareći banatskim Srbima,vizan­tijski car Jovan II Komnen pobedio je 1128. Mađare na ušću Karaša u Dunav, blizu Pančeva. Tom prilikom osvojio je car tvr­đavu Hram kod Nove Palanke na levoj obali Dunava.

>>>

Kako je pronađen grob Konstantina Daniela

>>>

Живко Mилин - Лексикон поратних Срба посленика писане речи у Румунији

Лексикон садржи скоро сва имена Срба – књижевника, публициста, преводилаца, лингвиста и других посленика писане речи који су објавили од 1949. па до сада најмање једну самосталну књигу (види Личности). Нема у њему имена оних посленика који нису желели да ту буду укључени, као и оних које смо, ненамерно, сасвим случајно, превидели.
Код књижевника познатих нашим читаоцима псеудонимом, одмах после псеудонима дато је, у загради, њихово право име и презиме.
После сваког имена или псеудонима назначено је основно занимање, а потом професија “стечена” у домену или књи­жев­ном жанру у којем се посленик афирмисао.
Реч “коаутор” користила се само у случају када су књигу написала два или највише три аутора, а нема појашњења ко је шта написао. Ако је збирка или књига заједничко дело, онда је то у загради, а цифра изнад заграде “шаље” нас на део који је аутор урадио.
За лексиконе, речнике, антологије, зборнике и изборе коришћен је у тексту само наслов, а сви други подаци налазе се у “поглављу” Скраћенице.
У Избору из литературе уз наслов књиге је увек име или псеудоним аутора, а уз наслов чланка, студије и осврта – име или псеудоним онако како је аутор дотичан рад и потписао. Треба, међутим, нагласити да смо настојали да што више “написа” цитирамо, иако је то, практично, неизводљиво, пошто постоје, свакако, одношења на дела наших писаца о којима... и они нису... обавештени.
Од више објављених осврта на једну те исту књигу, изабран је само један. Ако постоји и осврт објављен у иностранству, онда је и он укључен.
Звездица изнад антологије У плавом кругу звезда означава њено друго, допуњено издање.

>>>