Рођен је 11. марта 1955. године у Великом Семиклушу (тимишка жупа­нија). Похађао је основну школу у Чанаду (1962-1970), занатлијску школу при Лицеју “Електромотор” (1970-1973), Уметничку школу (1971-1974) и Филолошко-историјску гим­назију (1974-1979) у Темиш­вару. Крајем деведесетих го­дина је дипломирао на Сек­цији за менаџмент на Open Uni­versity Business School у Ве­ли­кој Британији. До краја претпоследње деценије мину­лог века је радио у произ­вод­њи. Од 1991. године је уред­ник (шеф економског оде­ље­ња) у темишварском недељ­нику за информацију и забаву “Agenda”. Иницијатор је и главни координатор дигитал­ног вишејезичког часописа “Банат-медија”, директор Ре­гионалног центра “Културни пројекат Растко – Библиотека Срба у Румунији на Интер­не­ту” и реализатор сајта “Би­блиотека – Банат”. Дебитовао је у књижевност научно-фантастичном приповетком Meşterul Manole (Неимар Ма­ноле) у темишварском часо­пису “Forum studenţesc”. То­ком година је сарађивао и сарађује у часописима у земљи и у иностранству: “Ба­натске новине”, “Књижев­ни живот”, “Наша реч”, “Ori­zont”, “Paradox”, “Realitatea bă­nă­ţeană”, “Renaşterea bănăţeană”, “Ştiinţa şi tehnica”, “Helion”; “Књижевна реч”, “Стрем­љења”, “Tribuna tineretului”, “Observator” и др. Пише на румунском и српском, а пре­води са српског на румунски језик. Присутан је својим преводима са српског на ру­мунски и на Интернету. Члан је Савеза писаца Румуније, Удружења професионалних пи­саца у Румунији и Кул­турног друштва “Банатул”. О његовим радовима су писали Мирча Јоргулеску, Ђеорђе Секешан, Ђерђ Мандич, Мио­мир Тодоров, Јоан Холбан, Адријан Дину Ракиеру, Че­домир Миленовић, Љубинка Перинац и др. Заступљен је у антологијама и изборима: Из књижевности Срба у Ру­му­нији, Anatomia unei secunde, У плавом кругу звездах, Наша поезија у дијаспори, Из дечје собе, Zona, Језик рода мог, Generaţia 80 în proza scurtă, Porumbelul de argilă, Косово српска света земља и укључен у лексиконе Срби у свету – ко је ко 1996/99 и Who is who în România 2002, као и у књи­жевни и лингвистички речник Scriitori şi lingvişti timişoreni. Живи у Темишвару.
БИБЛИОГРАФИЈА
ПОЕЗИЈА И ПРОЗА
- Averse izolate (Спорадични пљускови). Кратка проза, Timişoara, Facla, 1984, 99 стр.
- Radiografia unui caz banal (Ра­диографија једног банал­ног догађаја). Кратка проза, Timişoara, Facla, 1988, 178 стр.
- Љубав међу сенкама. Песме, Букурешт, Критерион, 1990, 98 стр.
- Luna şi tramvaiul 5 (Месец и трамвај 5). Кратка проза, Timişoara, Marineasa, 1994, 153 стр.
- Piaţa cu paiaţe (Пијаца с па­јацима). Балканска шала у два чина, Timişoara, Mari­nea­sa, 1994, 88 стр.
СОПСТВЕНИ ПРЕВОДИ НА РУМУНСКИ
- Miloš Crnjanski, Migraţiile (Се­­­о­бе). Роман. Превод: Душан Бајски и Октавија Неделку, Timişoara, Editura de Vest, 1993, 208 стр.
- Chang Shiag-Hua, Mătase şi vin fiert (Свила и варено вино). Румунска верзија: Душан Бајски, Timişoara, Paradox, 1994, 95 стр.
- Vuk Drašković, Cuţitul (Нож). Роман. Румунска верзија: Душан Бајски, Timişoara, Helicon, 1995, 294 стр.
- Zhang Xianghua, Radoslav Pu­šić, Antologie de poezie chi­ne­ză contemporană (Анто­ло­гија савремене кинеске пое­зије). Румунска верзија: Ду­шан Бајски, Тimişoara, Edi­tura de Vest, 1996.
- Dragan Dragojlović, Cartea iu­birii (Књига љубави). По­еме. Румунска верзија: Ду­шан Бајски и Благоје Чо­бо­тин, Тimişoara, Hestia, 1996, 71 стр.
- Chian-Shiang-Hua, Lacrima: Orient şi Occident (Суза: Ис­ток и Запад). Румунска вер­зија: Душан Бајски, Timi­şoa­ra, Anthropos, 2000, 238 стр.
ИЗБОР ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ
Листови и часописи:
- Gheorghe Secheşan, Biografii comune, Orizont, XL (1989), бр. 9 (1148), стр. 2.
- Ч. Миленовић, Радиогра­фи­ја, КЖ, XXXIII (1989), бр. 3 (79), стр. 89-90.
- Љубинка Перинац, Душа ша­шавих коња, КЖ, XXXIV (1990), бр. 4 (84), стр. 60-61.
- Maria Genescu, Drumul spre Enad, România literară, XXVII (1994), бр. 9, стр. 6-7.
- Paul Eugen Banciu, Pariul au­to­rului cu sine, Orient latin, II (1994), бр. 3, стр. 15.
- Љубинка Перинац Станков, Књига љубави, КЖ, XLI (1997), бр. 1-2 (105-106), стр. 12.
КРИТИЧКИ ИЗВОДИ
“Читајући приповетке Д. Бајског стиче се утисак да све у њима кључа. Иду оне у свим правцима, а ако би се могло аутор би увек додао још један. То им даје сло­же­ност, али и драж. Он и де­тиње доба описује озбиљно. Јесте да ту децу одрасли могу ћушнути, али та деца већ по­чињу водити свој живот, пун радости и малих разочарења која знају и те како забо­лети”.
 Ч. Миленовић – 1989.
“Сваки стих Бајског се прет­вара у реч, а реч постаје симбол, знак, ком пуцају ша­вови од концентрације значе­ња. То и јесте, у ствари, пое­зија; “као и љубав све ризи­ку­је на знакове” каже Мишел Деги. Због тога не чуди фи­нал­но, Хамлетовско питање ове песме: “… да ли је Сократ био илузиониста или не?”
Запањујућа обичност речи које користи не сужава пес­нич­ку мисао; чак и ако пес­ник зађе у нигдину, његово “ништа” постаје креативно”.
Љубинка Перинац – 1990.
“Месец и трамвај 5 сврс­та­ва аутора међу младе писце с добрим осећањем реалности који успевају да из ничега, што “нуди” маса саплеме­ни­ка, иронично и саркастички, издвоје личности и стања толико обичне да, и при нај­мањем поремећају реалности, улазе у зону фантастике и само тамо долазе до решења”.
Паул Еуџен Банчу – 1994.