BANATERRA - moguca enciklopedija Banata. Iniciator: Dusan Bajski
[ kući ][ o projektu banaterra ][ biblioteka banat ][ monografije ][ slikari ][ veze ][ kontakt ]

Sekelj Bertalan

Slikar

Oltarske slike Sekelj Bertalana u zrenjaninskoj katedrali

Istorijat
10 godina posle svog prvog posla u Torontalskoj županiji, kada je oslikao oltarsku kompoziciju Sv. Đorđa (Sent Đerđa) kao pešaka za rimokatoličku crkvu u Turskoj Kanjiži (danas Novi Kneževac), 1868.godine Sekelj Bertalan oslikava dve kompozicije za tek izgrađenu gradsku crkvu u Bečkereku.
Pošto je prvobitni barokni hram iz 1763. godine dotrajao, 1864.godine se pristupilo gradnji novog. Glavni inženjer ovog poduhvata je bio građevinac Aleksandar Đorđević. Projektant crkve se vodio starim romaničkim uzorima, ali sa ciljem da u jednoj pročišćenoj formi, neopterećenoj plastikom, ali opterećenoj dimenzijama, dobije što monumentalniju građevinu. Fasadu krase jednostavne profilacije otvora, pilastri i "bogenfriz". Osnova crkve je trobrodna, sa polukružnom apsidom na začelju centralnog broda i transeptom. Pročelje nekada gradske crkve, danas katedrale, krasi ne toliko elegantan, ali visok zvonik, čija vertikala dominira ne samo glavnim gradskim trgom, već i celom okolinom. 
17. maja 1868. godine uz zvuke orkestra i prisustva velikog broja gradjana postavljen je krst na zvoniku, čime je simbolično obeležen kraj gradjevinskih radova. Tako je zvanično crkva otvorena za vernike, ali su radovi na enterijeru i opremanju crkvenog mobilijara potrajali još nekoliko decenija.

BogorodicaIste godine angažovan je Sekelj Bertalan, zaslugom tadašnjeg župnika Varadi Janoša (1822-1881), a verovatno i temišvarskog biskupa Bonaz Šandora, koji se lično angažovao oko izgradnje same crkve, kada je prikupio i znatnu sumu sredstava. Mesto iznad središnjeg centralnog oltara bilo je predviđeno za patrona crkve Sv. Jovana Nepomuka, a pomoćni oltar u bočnom brodu za Bogorodicu. U ličnim zabeleškama Sekelja ostalo je zapisano da mu je za izradu oltara isplaćeno 600 forinti. Potvrdu ovog podatka nalazimo i u lokalnom listu Becskereker Wochenblatt za 8. maj 1869. godine, u kome se navodi izjava crkvenog veća. Medjutim u oba izvora se spominje samo izrada i cena glavnog oltara. Reklo bi se da je Sekelj prvo uradio centralni oltar, pa je zadovoljni crkveni klir, tek onda poručio sporedni.
Sekelj Bertalan je sasvim neobično slike radio u svom ateljeu u Budimpešti, koje su potom prenošene u Bečkerek. To je svakako zadalo muke naručiocima. Razloge njegovog rada u Budimpešti možemo videti u jednom dugom stvaralačkom procesu nastajanja slika samoga autora. Duži boravak van glavnih umetničkih tokova mađarskog slikarstva Sekelj verovatno sebi nije mogao priuštiti. Pre svog puta u Bečkerek slika sa predstavom Sv. Jovana Nepomuka se našla na izložbi Likovnog udruženja, u avgustu mesecu 1868. godine. Ovaj događaj su zabeležili lokalni prestonički listovi (Fóvárosi Lapok i Vasárnapi Ujság). 
Razloge za angažman Sekelja možemo tražiti u tome što u tom trenutku u Bečkereku i okolini nije bilo adekvatnog majstora koji bi se prihvatio ovako delikatnog posla. Konstantin Danil je proživljavao svoje poslednje godine života, a Johan Goigner je bio više zanatlija i dekorater negoli umetnik dostojan ovog posla (1.). U izjavi crkvenog veća možemo primetiti da je Sekelj Bertalan naznačen kao poznat i priznat prestonički umetnik. Ovo je zasigurno imalo odjeka među građanstvom, koje je zasigurno pohrlilo da vidi nove umetničke trendove koji su dolazili iz Budimpešte. Katedrala
Radom Sekelja Bertalana je tako zaokružena jedna mala ambijentalna celina prožeta duhom romantizma. Ona počinje od glavnog gradskog trga sa skulturom Kiš Ernea (mada postavljena znatno kasnije), istaknutog generala iz doba revolucije 1848/49., preko zidnog platna crkve, a završava se na najsvetijem mestu u hramu, na oltaru. 
1911. godine posmrtno je organizovana "spomen-izložba" radova Sekelj Bertalana. Tom prilikom se u Bečkereku obrela i jedna komisija koja je došla da pogleda slike i organizuje njihov prenos u Budimpeštu, radi izlaganja. Boravak ove komisije zabeležio je i lokalni list Torontal, a sačuvana je i njena prepiska sa crkvenim većem. Ova dokumentacija se nažalost danas nalazi u Temišvaru, koje je nekada bilo sedište biskupije (2.). Komisija je tom prilikom odlučila da se izloži samo manja slika, verovatno radi jednostavnijeg prenosa. Ova odluka je imala za posledicu da se u nekim kasnijim pomenima oltara, Sekelju pripiše samo ovaj sporedni. Na izložbi su izlagane i dve pripremne skice, jedna za kompoziciju Sv. Jovana Nepomuka, i druga rađena uljanim bojama  za Bogorodicu, koja je tom prilikom bila na prodaju. Ove skice do danas nisu publikovane, pa ostaje pitanje jesu li sačuvane.
Ovo nije jedini put da je slika Bogorodice sa detetom bila prikazana široj publici. U Narodnom muzeju u Zrenjaninu 1979. godine organizovana je izložba "Mađarski slikari u Banatu", kada je dobila vrlo zapaženo mesto. 

Rad Dejana Vorgića "Oltarske slike Sekelj Bertalana u zrenjaninskoj katedrali" možete preuzeti ovde

Datum lansiranja: 14 novembar 2006

All content copyright 2006 Proiectul Rastko Romania & Spaso-Aca Mladenovski. All rights reserved.